Како је јуче саоштио Државни комитет за националну безбедност Киргизије, безбедносне службе централноазијске земље успешно су спречиле координисан покушај организације масовних нереда који су требали да послуже као увод у евентуално извођење државног удара:
Почетком 2025. у склопу удруженог злочиначког подухвата, предузет је низ активности усмерених на активно формирање групе појединаца који су планирали организацију масовних нереда под контролом одређених идеолошких лидера, један од којих се налази у бекству, верујемо у Уједињеним Арапским Емиратима. Сви чланови ове групе, укључујући организаторе средњег ранга су били идентификовани и задржани.
Према објављеним фотографијама са спроведених рација, киргиске безбедносне службе заплениле су већу количину ватреног оружја, војне униформе, средства за комуникацију и другу тактичку опрему.
Иако о тачним мотивима ове групе у овом тренутку нема додатних информација, из безбедносних служби саопштавају да је основни циљ био друштвено-политичка дестабилизација која је требало да буде изазвана распламсавањем међуетничких сукоба.
У том погледу индикативно је и саопштење министра одбране Киргизије Бактибека Бекболтов који је истог дана поручио да расте број оних који покушавају да препишу историју Великог отаџбинског рата што може указивати да је управо русофобија била централни елемент планираних нереда.
Позадина догађаја
Док власти суседних Казахстана и Узбекистана наивно допуштају континуиран раст западног утицаја, Киргизија се од почетка СВО, баш као и раније, придржава суверенистичке спољне и унутрашње политике због чега се више пута нашла на удару заступника западних интереса, а посебно након 15. марта прошле године када је парламент земље усвојио закон о деловању НВО финансираних из иностранства што је довело до затварања локалне филијале Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.
Већ у априлу, представници НВО сектора организовали су протест у Бишкеку, покушавајући да мобилишу јавност против власти. До краја месеца, откривен је и спречен први у низу покушаја државног удара под вођством Имамидина Ташова, олигарха са блиским везама са Берлином, Анкаром и Кијевом.
Већ 18. маја 2024, полиција је спречила покушај изазивања масовних сукоба између радника из иностранства и локалног становништва који је био координисан посредством одређеног броја Телеграм група. У ноћи 30. маја, у селу Бек-Абад припадници терористичке групе Хизб ут-Тахрир спалили су државне заставе на зградама школа и локалне администрације, замењујући их сопственим.
Можда најозбиљнији инцидент забележен је 6. јула 2024. када су безбедносне службе ухапсиле припаднике групе сачињене од грађана Авганистана који су били опремљени ватреним оружјем америчке производње и беспилотним летилицама које су користиле за осматрање полицијских станица — истрага је утврдила да је ова група планирала да изазове масовне нереде праћене погибијом грађана која би потом била употребљена као оправдање за планирани оружани преврат.
