Глобални систем стратешке безбедности престао је да постоји са одбијањем минималног консензуса од стране Вашингтона

Током претходних неколико дана, званичници како Пекинга, тако и Москве и Вашингтона огласили су се по питању контроле нуклеарног наоружања као и стратешких и техничких перспектива његове могуће примене.

Кинески предлог минималног договора

Прва порука на ову тему стигла је из Кине чије су дипломате предложиле закључење договора између нуклерних сила — основна одредба овог договора представљала би забрану за било коју државу да прва примени нуклеарно оружје.

Овај предлог готово тренутно је наишао на подршку Мосвке — заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков описао је овакав приступ као здраворазумски и указао на спремност Русије да у таквом договору и учествује.

Позиција Москве

Колико јуче, о питању могуће примене нуклеарног оружја говорио је и руски председник Владимир Путин који је поновио добро познат став Москве да је нуклеарна опција могућа само у случају претње суверенитету Русије, додајући притом да је у војно-техничком смислу РФ спремна за нуклеарни рат будући да се стратешке нуклеарне снаге налазе у постојаном стању високе борбене готовости.

Путин се такође осврнуо на питање наставка нуклеарних тестирања, потврђујући да се Русија у овом тренутку придржава важећег мораторијума, али да ће у случају предузимања овог корака од стране САД одговорити истом мером.

Вашингтон одбија разговоре

Последњи од три светске силе, Вашингтон, огласио се последњи посредством америчке Агенције за нуклеарну безбедност која је у врло сажетом саопштењу поручила да било какви нови договори са Русијом и Кином о контроли стратешког наоружања у овом тренутку нису могући.

На тај начин, САД су посредно одбациле кинески предлог, указујући на неспремност на чак и минимални компромис. И са том одлуком, закуцан је и последњи ексер у ковчегу глобалног система стратешке безбедности који је обликовао геополитичке процесе последњих више од пола века, а текућа ера глобалне нестабилности ушла је у своју нову фазу.