Питања америчког буџета у последњем периоду била су у центру пажње светске јавности услед њихове повезаности, у првом реду, са даљим финансирањем кијевског режима, али и са тензијама како на Блиском истоку, тако и у азијско-тихоокеанском региону.
И док је унутрашња блокада Републиканаца за сада и даље ефикасна у погледу онемогућавања издвајања средстава за Кијев, компромис је постигнут по многим другим питањима која указују на главне правце спољне политике Вашингтона у наредним месецима.
Централна и Јужна Америка
У текућој фискалној години, Вашингтон планира да инвестира чак 50 милиона долара у ширење свог утицаја на Куби — половина те своте биће употребљена за финансирање телевизијске и радио станице TV Marti која са територије Флориде емитује антидржавне програме на Куби. Преосталих 25 милиона долара намењено је нејасно дефинисаној ”промоцији демократије” што ће по свему судећи укључивати финансирање заступника америчких интереса на територији Кубе.
Додатних 50 милиона биће инвестирано у ”људска права и грађанско друштво” у Венецуели, као и финансирање избора уколико државни секретар САД процени да Мадуро не ограничава учешће опозиције.
Још 15 милиона биће утрошено у ”промоцију демократије и религијских слобода” у Никарагви.
Израел
Упркос тренутним тензијама које постоје између Вашингтона и Тел Авива, одобрени закон предвиђа 3,3 милијарде долара за борбу Израела против Хамаса, као и заустављање учешћа у финансирању оних институција које делују под окриљем Уједињених нација, а имају критички став према Израелу — конкретно, ради се о организацији UNRWA која пружа помоћ палестинским избеглицама и Истраживачком комитету УН који се бави анализом могућих ратних злочина и кршења међународног права од стране Израела.
Документ такође захтева да све друге организације УН које добијају средства од САД подносе редовне извештаје Вашингтону о томе како се боре против ”анти-израелских предрасуда”.
Уводи се забрана учешћа у финансирању Савета за људска права УН због ”анти-израелске позиције истог” и до спровођења реформи које захтева Вашингтон.
Азијско-тихоокеански регион
У документу се уводи забрана пребацивања средстава у кинеске банке, укључујући ту и отплату дугова других држава.
Износ од 300 милиона долара биће искоришћен за војну помоћ Тајвану, док ће још 400 милиона бити издвојено за ”супротстављање утицају Кине”.
Контрола над УН
Поред горе наведених тачака, потписани документ предвиђа низ механизама контроле деловања како УН у целини, тако и гласања појединачних чланица при чему неподобни политички потези могу довести до укидања америчког финансирања или обуставе програма помоћи.
Тако се захтева да амерички државни секретар има слободан приступ свим договорима између УН и међународних организација у чијем финансирању учествују САД.
Амерички државни секретар такође се обавезује да спроведе ”усаглашеност гласња државе на платформи УН са америчким интересима” приликом одређивања даљег обима финансијске сарадње.
А уколико све ово делује као дистопијска прича из некакве теорије завере — све поменуте тачке (и многе које нисмо поменули овде) отворено су разматране у званичном саопштењу за медије начелника комитета америчког конгреса за питања буџета, Мариа Диаз-Баларта.
