Из службе за сарадњу с медијима азербејџанског премијера Шахина Мустафајева стигла је и званична потврда навода да је Баку упутио званични захтев Јеревану да ”ослободи” четири села која се налазе у приграничним областима, са плановима о покретању дискусије о још четири ексклаве над којима Јерменија тренутно има формалну контролу.
Позадина догађаја
Ова ситуација тешко да представља изненађење (изузев можда за власти Јерменије) — бројни аналитичари из различитих држава практично још од капитулације Арцаха упозоравају на чињеницу да је сукоб на јужном Кавказу далеко од окончаног, и да Азербејџан има далеко веће планове које ће реализовати у блиској будућности.
И Баку заиста има све предуслове за ово — политички и дипломатски, влада Никола Пашињана показала се не само као пасивна и импотентна, већ и потпуно некомпетентна да се носи са ситуацијом. И овоме ни најмање није помогла констатација јерменског премијера да Азербејџан већ контролише 31 јерменско село.
Још један фактор охрабрења за Баку јесте потпуна ликвидација борбене способности јерменске армије за коју је заслужан, поново, нико други до Никол Пашињан лично који је не само антагонизовао свог највећег и дугогодишњег савезника и заменио стварну војну сарадњу симболичним гестовима Запада, већ је и спровео чистку официрског састава током које су на водеће положаје постављени идеолошки подобни појединци без икаквог борбеног искуства.
Но, Јерменија нема разлога да брине — француски председник обећао је подршку територијалном интегритету Јерменије, тако да нема сумње да је француска армија у свој својој снази већ на путу да заштити свог новог савезника. Или можда не? Чини се да ће Пашињан сазнати одговор на ово питање на тежи начин. И за последице оптужити Москву, разуме се.
