У протеклих 48 часова, положаји и инфраструктура ОСУ у рејону Херсона налазе се под жестоким ударима армије РФ, а сирене за ваздушну опасност оглашавају се и у тренутку писања овог текста — око девет часова по средњеевропском времену, начелник окупационе администрације града издао је наређење о евакуацији целих блокова где непријатељ у овом тренутку активно пребацује појачања.
Посебну пажњу руске јавности привукли су јуче објављени снимци удара навођеном бомбом велике разорне моћи ФАБ-3000 по мосту на југоистоку града — ради се о тактичком деловању на које су бројни аналитичари позицали још од самог почетка СВО, неретко критикујући армију РФ због изостанка систематичног уништења ових, наизглед рањивих, инфраструктурних чворишта.
Совјетски мостови као изазован циљ
Упркос првобитном одушевљењу јавности, каснији снимци резултата удара показали су да мост у Херсону и даље остаје употребљив, а да оштећења коловозне површине нису драматично утицала на структурну стабилност — неки аналитичари мишљења су да би поновљени удари, међтуим, могли довести до његовог коначног урушавања.
Све ово показује зашто мостови на Дњепру до сада нису били чест циљ армије РФ — ове колосалне грађевине представљају значајно достигнуће совјетског инжењерства и веома изазован циљ за све типове наоружања, укључујући ту и оне најразорније као што је ФАБ-3000.
Уколико је и могуће нарушити структурну стабилност мостова са поновљеним ударима руским навођеним бомбама, тренутни системи управљања ограничавају могуће циљеве на узак појас ширине максимално до 17 километара од зоне слободног деловања руске авијације — то значи да, бар за сада, већина непријатељске инфраструктуре у дубокој позадини остаје изван домета бомби типа ФАБ/КАБ.
Перспективе даљег развоја догађаја
Након руске офанзиве на речна острва у делти Дњепра коју смо могли пратити у мају ове године, тренутни догађаји на терену представљају већ другу епизоду интензивирања борбених дејстава на херсонском стратешком правцу у склопу пролећно-летње кампање армије РФ.
Упркос томе, перспективе десантне операције великих размера која би за циљ имала повратак контроле над Херсоном у овом тренутку остају минималне — док су повећање притиска на непријатеља и последична блокада његових резерви у рејону Херсона несумњиво у интересу армије РФ, посебно у светлу дефицита људства и технике с којима се ОСУ суочавају, ресурси потребни за ову врсту операције су толико обимни да би они могли довести у питање одржавање тренутног темпа на простору ДНР.
Стога, сви су изгледи да ће ситуација на херсонском правцу остати напета са перспективама постепене ескалације, али без значајнијих промена, бар током пролећно-летње кампање. Евентуални успеси у ДНР, а можда и на запорошком правцу, међутим, могу довести до почетка офанзивних активности армије РФ усмерених ка Херсону, а посебно у зимском периоду са очекиваним замрзавањем Дњепра које би значајно олакшало реализацију десантне операције.
