Да ли ће се Чад придружити суверенистичком блоку западне Африке или се ради о празним предизборним обећањима?

Са приближавањем избора који ће се одржати 6. маја у Чаду, и актуелни председник Махамат Идрис Деби и његов главни противник, актуелни премијер Сјуксе Масра све чешће се дотичу тема антиколонијализма и панафриканизма како би покушали да осигурају подршку млађих бирача међу којима је широко распрострањено антифранцуско расположење, посебно инспирисано суверенистичком политиком новоформираног блока Нигера, Малија и Буркине Фасо.

Оба кандидата тако указују на спремност за продубљивање односа са Русијом, као и Савезом држава Сахела, а актуелни председник чак је и најавио окончање војне сарадње са САД и захтев за окончањем америчког војног присуства у држави.

Позадина догађаја

Ове изјаве, међутим, не треба узимати здраво за готово — сензационалистичке изјаве у складу са расположењем изборног тела не значе нужно и спремност за радикалну промену политике.

Нешто слично смо видели и у Сенегалу где је изразито антиколонијалистички оријентисани Басиру Диомаје Фаје дошао на власт са практично идентичним порукама, али је уместо радикалне промене политике започео својеврсни преговорни процес, покушавајући да ивзуче највише из односа како са Москвом, тако и са Вашингтоном. Што, на крају дана, свакако јесте суверена одлука.

Тако можемо тумачити и захтев актуелног председника да америчке снаге напусте земљу — док се на први поглед ради о заиста озбиљном кораку, у пракси се ради о минималном контигенту већински сачињеном од инструктора чије је пребацивање у Мауританију већ планирано.

Но, упркос томе што у случају Чада, као и Сенегала не можемо говорити о радикалној геополитичкој реоријентацији као што је то случај са Нигером, Малијем и Буркином Фасо, тако нешто није ни неопходно — сама чињеница да су ове државе кадре да воде мултивекторску политику представља потврду тога да је једнострана доминација Запада окончана. Исто као што антиколонијализам као централна тема предизборне кампање потврђује на да је процес дубоке политичке трансформације Африке већ почео и да већ сада тешко да може бити повратка не претходно колонијално стање.