Судбина државе која је некада била Сирија из дана у дан постаје све јаснија — паралелно са поновним успоном Исламске државе у пустињским регијама захваљујући ослобођењу некадашњих лидера терористичке организације током марша милитаната на Дамаск, видимо и присвајање дела територије од стране Израела, али и својеврсни културни геноцид који према речима нових власти из редова исламистичке Тахрир ал Шам спроводе некакви ”радикали” који, тврде, немају никакве везе са снагама које су преузеле власт.
И све се не завршава ту — судећи по догађајима од претходна два дана, сви су изгледи да ће оно што је Сирије остало бити претворено у својеврсни турски протекторат на ком ће Анкара најзад остварити свој дугогодишњи циљ ликвидације дела курдских оружаних формација, оног дела који, како се чини, неће остати под заштитом Вашингтона.
Догађаји на оси Анкара – Дамаск – Доха – Вашингтон
У прилог овоме говоре посете на високом нивоу које су се одиграле у претходних 24 часа — начелник турске обавештајне службе Ибрахим Калим јуче је посетио Дамаск где је одржао састанак са Абу Мухамедом ал-Џавланијем, лидером исламистичке Тахрир ал Шам и новим сиријским лидером. И мада о резултатима и темама разговора нема јавних информација, сви су изгледи да је том приликом усаглашена визија будућности Сирије коју ће Турска захтевати као компензацију за своју подршку.
Интересантно је и да су први извештаји о овој посети тврдили да је Калим у Дамаск стигао у пратњи министра спољних послова Турске Хакана Фидана, као и шефа безбедносних служби Катара Халфана ал Кабија — док је Анкара демантовала наводе о присуству министра на разговорима, Доха је, напротив, након краћег периода демантовања потврдила своје учешће.
Истовремено, у Анкару је стигао државни секретар САД Ентони Блинкен који је са турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом разговарао о ”улози Турске и Америке у будућности Сирије” — према речима америчког дипломате, Вашингтон сматра да ће нова влада у Дамаску не само довести до стабилности у земљи услед чега ће Сирија ”престати да буде претња региону”.
Позадина догађаја
Све ово, међутим, не значи да не постоје отворена питања између Турске и САД — најзначајније међу њима јесте питање територија на истоку земље које се налазе под контролом курдских СДС, а где су смештене не само америчке војне базе, већ и највећи део сиријских нафтних поља.
И уколико је Вашингтон спреман да дозволи Турској да успостави контролу над севером Сирије ликвидирајући притом присуство милитаната Радничке Партије Курдистана, ситуације на истоку је умногоме другачија и у овом тренутку није у потпуности јасно који ће бити исход текућих преговора.
Ипак, имајући на уму чињеницу да је операција свргавања Асада коју је турска подржала покренута уз сагласност Вашингтона, сви су изгледи да ће Анкара морати да прихвати америчко-курдско војно присуство на простору источно од Еуфрата. Бар у догледној будућности.
