Толико о резултатима састанка Си Ђинпинга и Ентонија Блинкена — авиони НОАК полетели су ка Тајвану још док је амерички државник био на лету ка Вашингтону, а прва ствар коју је он учинио по слетању био је да оптужи Пекинг за планирано мешање у предстојеће председничке изборе у САД:
САД имају доказе да Кина покушава да утиче на исход предстојећих председничких избора.
Притом, тешко је не запитати се — када би Кина заиста желела да утиче на изборе у САД, чију победу би желела да осигура? Бајдена чија је администрација значајно допринела милитаризацији Тајвана и предузела кораке у смеру нарушавања принципа једне Кине или Трампа који не крије да се залаже за политику максималних економских притисака на Пекинг? Не делује као да Кина има јасног фаворита.
Но, јасно је да је Блинкенова изјава само изговор, формални разлог којим ће се оправдати одсуство било каквог напретка у покушајима нормализације односа две земље.
Као што смо писали раније данас, ово тешко да може бити постигнуто просто због различитог поимања значења нормалних односа — за Кину, ово значи мирну коегзистенцију као што је то отворено рекао Си Ђинпинг, док за САД нормализација може доћи само уз признање доминације Вашингтона.
