Након што је Вашингтон искористио агресију на Венецуелу да формализује ”борбу против нарко-тероризма” као универзални повод за интервенције широм западне хемисфере — што је позиција коју је на платформи СБ УН јуче бранио и амерички представник при организацији — све учесталије претње највиших званичника САД Колумбији изазивају разумљиву нервозу у Боготи.
У складу са новом реториком Беле куће, Доналд Трамп је отворено означио председника земље Густава Петра као ”трговца наркотицима” и напоменуо да операција његовог хапшења није искључена.
Амерички интерес у Колумбији
Киднаповање Николаса Мадура, иако у значајној мери представља демонстрацију моћи и позиционирање Вашингтона у новој ери потпуне суспензије међународног права, ова операција у практичном смислу била је мотивисана венецуеланским нафтним резервама и њиховим значајем за америчку стратегију санкционих притисака и економских ратова.
Иако и Колумбија располаже одређеним нафтним резервама, њихов ограничен опсег који није довољан ни за стратешке потребе саме Боготе тешко да може бити примарни предмет интересовања самопроглашене империје. Ни недавни наводи Густава Петра о куповини руских Сухоја не чине се посебно значајним будући да се радило више о демонстративном гесту и одговору на америчку саботажу продаје шведских JAS 39 Грипен.
Упркос томе, одсуство неупитне покорности актуелних власти и њихова спремност на кокетирање са суверенизмом врло вероватно јесу фактор у тренутној реторици Беле куће према Боготи.
Утицај на предстојеће изборе
Иван Цепеда, један од кандидата на председничким изборима који ће се одржати 31. маја и политички и идеолошки савезник актуелног колумбијског лидера сматра да америчке претње на првом месту представљају механизам утицаја на резултате избора — означавајући Густава Петра и његове истомишљенике као могуће циљеве будућих војних операција, Вашингтон заправо означава ове појединце и политичке позиције које они представљају као безбедносну претњу.
Овакво тумачење проналази одређено упориште у стварности, посебно имајући у виду да САД имају свог фаворита у Колумбији — контроверзног адвоката Алберда де ла Есприелу који себе описује као идеолошки блиског аргентинском лидеру Хавијеру Милеју чији је мандат Трамп ”одобрио” током свог обраћања након операције у Каракасу.
Читава ова ситуација није лишена ироније — де ла Есприела је својевремено био на позицији саветника унутар фашистичке паравојне групе Autodefensas Unidas de Colombia која је током година била укључена у трговину наркотицима. Као део своје предизборне кампање, колумбијски адвокат је изнео иницијативу о амнестији за чланове колумбијских картела уз могућност задржавања дела илегално стечене имовине и средстава.
Тако би Вашингтон директном подршком де ла Есприели прешао веома занимљив пут од киднаповања легитимног председника суверене државе под изговором његовог начелног положаја у картелу чије постојање остаје непотврђено, до спонзорисања отвореног лобисте криминалних структура.
