Главнокомандујући пацифичким одсеком америчке војске, генерал Чарлс Флин саопштио је медијима да се Пентагон већ дуго припрема за рат са Кином, те да морнарица и авијација неће бити пресудне у исходу могућег конфликта — значајна улога очекује се и од копнених јединица.
У дугом, али не и толико детаљном интервјуу, Флин убеђује саговорника да је представа о пацифичком театру као примарно морнаричком погрешна, те да ће се САД ослањати на мобилност, флексибилност и способност за прикривено деловање које су својствене копненим снагама.
Ово, према Флину, било би изненађење за Кину која своју стратегију за могући сукоб великих размера у региону заснива управо на ликвидацији америчких база и спречавању носача авиона да уђу у рејон борбених дејстава.
Шта је необично са овим тврдњама?
На првом месту, искуство Другог светског рата несумњиво је показало да је ”пацифички театар” примарно морнарички и у то тешко да има сумњe — током трајања рата, морнарица САД изгубила је 142 војна брода у Тихом океану, наспрам само 30 у Атлантском.
Друго, мобилне и флексибилне копнене снаге о којима говори Флин имају своје место у доктрини која је заиста била опште прихваћена до почетка СВО. Сусрет два противника сличног технолошког нивоа и сличних снага разрушио је мит о малим мобилним снагама које су се заиста показале као високо ефикасне, али само у контексту америчких интервенција на Блиском истоку где је противник располагао неупоредиво мањим капацитетима.
С тим на уму, циљ Флиновог излагања остаје нејасан — уколико је намера била да застраши Кину некаквим неочекиваним стратешким капацитетима САД, онда је ефекат био потпуно супротан. Све што је овај интервју постигао било је да призна кинеске успехе у погледу неутрализације америчких носача авиона и регионалних база, нудећи као одговор на ово концепте који су у потпуној супротности са стварним искуством савременог ратовања.
