Опозициони извори у Јерменији јављају о све учесталијим антииранским наративима које пласирају бројни медији блиски влади Никола Пашињана.
Главна теза ових наратива је тврдња да Техеран није заинтересован за помоћ Јерменији (према актуелним властима, чини се да нико није осим колективног Запада), те да спроводи тајне преговоре са Турском и Азербејџаном у циљу планирања евентуалне анексије југа Јерменије.
Позадина догађаја
Чак и неко ко је само површно упућен у ситуацију на јужном Кавказу зна да није Иран, већ Азербејџан заинтересован за анексију Сјуникске области Јерменије у циљу пробијања Зангезурског коридора и последичног копненог повезивања са ексклавом Нахчиван, а преко ње и са Турском.
Иран се, напротив снажно противи овој идеји будући да би она означила турску контролу над коридором север-југ, одсецајући Иран од Русије и распламсавајући сепаратизам у северним регијама Ирана насељеним Азерима.
Штавише, Техеран је чак више пута саопштио да је анексија југа Јерменије црвена линија чији прелазак може довести до војног одговора Ирана, а власти исламске републике су пре само неколико недеља покушале да одврате Јереван од планова истискивања Русије указујући на могуће последице, чак нудећи формирање иранске војне базе у Сјуникској области. Није потребно одвојено напомињати да је Јерменија одбила овај предлог.
Са свим тим на уму, тешко је разумети одлуке Јеревана осим уколико Никола Пашињана и његову владу не сагледамо као стечајне управнике који су ту просто да осигурају да ће се ликвидација јерменске државности одиграти уз највећу могућу корист за колективни Запад. Тужна судбина народа са хиљадугодишњом историјом.