Како саопштава министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски, 48. по реду пакет војне помоћи који Варшава предаје Кијеву укључиваће и споразум о продубљивању војно-техничке сарадње две стране — ради се о покретању одређеног броја заједничких пројеката у домену војне индустрије који ће бити суфинансирани од стране Европске уније.
Но, можда је најзначајнија чињеница да ће Кијев на овај начин пренети део својих производних капацитета у домену беспилотне авијације на територију Пољске — односно, на територију НАТО — у ономе што се чини покушајем заштите ове инфраструктуре од руских ваздушних удара.
Импликације
О томе да ли овај развој догађаја представља повећање степена укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине може се спорити — ОСУ су практично од самог почетка СВО зависне од западне војне технике, а бројни програми обуке у државама пакта реализују се већ дуги низ година.
Упркос томе, овај корак несумњиво ће допринети одређеном паду ефективности руских удара услед смештања дела високо-приоритетних циљева на територију која у овом тренутку остаје политички заштићена од преноса борбених дејстава.
С друге стране, пољски војно-индустријски комплекс који пролази кроз период убрзане модернизације на овај начин добиће приступ технологијама које су испитане у стварним ратним условима и које су се већ показале као кадре да пробију руску противваздушну заштиту.
Обострано користан, али и јасно антируски усмерен, пољско-украјински споразум појављује се као још један снажан сигнал да колективни Запад није заиста заинтересован за окончање сукоба, колико за оперативну паузу неопходну за консолидацију својих снага и реорганизацију кључне инфраструктуре.
