Све отвореније антируско деловање званичног Београда, али и одређеног броја новинара блиских власти, на шта пажњу скрећу уважене колеге са НМКТ, почиње да изазива бурне реакције у домаћој јавности — док национално и суверенистички оријентисане снаге иступају са све оштријом критиком државног врха, оне прозападне, очекивано, поздрављају овакав развој догађаја.
У центру свих ових процеса налази се нова ескалација тензија повезаних са амерички санкцијама НИС-у — ова ескалација, међутим, на првом месту је медијске природе, будући да отворено наређење Вашингтона да руски удео у власништву компаније мора бити елиминисан представља изненађење само за српске власти. Ситуација се у том смеру видљиво развија већ дуже од годину дана.
Ка национализацији НИС-а
С тим на уму, тренутна ситуација није последица некакве неочекиване одлуке Вашингтона што би се могло помислити судећи по наративима који се појављују у мејнстрим медијима, већ резултат погрешне политике званичног Београда који је годину дана затварао очи пред очигледним — чак и да постоји политичка воља за очување руског удела у власништву НИС-а, логистички капацитети за допремање руских енергената на територију Србије де факто више не постоје.
Планирани пројекат повезивања српских и мађарских гасовода који је најављен у јануару прошле године могао је представљати алтернативу с обзиром на то да је Будимпешта прошле недеље осигурала изузеће од санкција на енергетску сарадњу са Москвом — но, у јулу је саопштено да ће радови на овом пројекту почети тек 2026. године, односно, исувише касно да допринесу успешном разрешењу тренутне ситуације.
Зашто је релевантним органима било потребно седам месеци да припреме техничку документацији за пројекат од критичног и стратешког националног значаја остаје питање без одговора — последица тог одлагања, међутим, јесте настанак безизлазне ситуације за Србију.
Марионетски режим у Београду — будућност Србије?
Ситуација са НИС-ом, међутим, само је део далеко ширег колапса спољне политике Београда која се темељила на неозбиљној интерпретацији мултилатералности, свођеној на принцип ”и јаре и паре” — једна друга народска фраза би у овом погледу била далеко прикладнија, али задржаћемо досадашњи ниво пристојности.
У Европи која се убрзано припрема за рат формална неутралност више није опција, а актуелне власти, судећи по корацима предузетим у протеклих неколико недеља и упркос свему што је на такав исход указивало, за ово просто нису биле спремне — стога, оно што видимо јесте избор линије мањег отпора, односно практична капитулација пред Западом.
У протеклим данима објавили смо неколико текстова о тренутним процесима у ЕУ и консолидацији моћи и овлашћења у рукама Европске комисије — у данашњем тренутку, и све док Србија има власт посвећену чувеном ”европском путу”, ово нису одлуке неког удаљеног центра моћи, већ одлуке које ће имати директне последице по нашу земљу. Чак и у Бриселу отворено поручују да статус кандидата више није изговор за изузеће од наметнутих обавеза.
Стога, звала се владајућа странка СНС, Студентска листа, или нешто треће, све док она остаје привржена проевропском курсу, она не може бити ништа више но марионетски режим — у данашњем тренутку, треће опције нема. Или смо против Брисела, или смо са њим — и у потоњем случају, упозорење колега са НМКТ да ћемо бити доведени пред руски нишан биће далеко буквалније.
