Почетком прошле седмице, неколико извора објавило је информацију о наводном краху армије Малија у борби против исламистичке групе Џамат Наср ал Ислам вал Муслимин (познатија по англосаксонском акрониму JNIM) — ови наративи појавили су се и на одређеним Телеграм каналима на енглеском и француском језику одакле су дошли и до српског медијског простора.
Основне тезе могу се сажети овако — у протеклих неколико месеци, и армија Малија и њени савезници из Афричког корпуса армије РФ настављају да се повлаче пред офанзивом JNIM, а зона њихове територијалне контроле сведена је практично на престоницу која је и сама на неколико дана од пада. Но, да ли је све баш тако?
Ситуација на терену
Безбедносна ситуација у Малију ван сваке сумње јесте тешка, мада је о тачним зонама територијалне контроле у овом тренутку незахвално говорити услед пространих пустињских предела над којим било која од страна тешко да може остварити уверену контролу.
Оно што је примарно допринело погоршању ситуације на терену јесте промена тактике исламиста који су директне ударе заменили герилским ратовањем чији су главни елемент заседе на кључним линијама снабдевања — на овај начин, центри државне контроле одсечени су од снабдевања енергентима што има далекосежне последице како по ниво борбене готовости, тако и унутрашњу политичку ситуацију.
Упркос томе, оружане снаге Малија и њени савезници, укључујући ту и Афрички корпус, у протекле две недеље приступили су задатку формирања механизма заштите конвоја од терористичких напада, тиме отварајући донедавно пресечене руте, укључујући и ону ка Обали слоноваче где је конвој цистерни примећен већ 7. новембра.
Позадина догађаја
Дакле, иако је тренутна ситуација у Малију далеко од завидне, о наводној ”империји терориста” која се пореди са врхунцем Исламске државе тешко да може бити речи — но уколико је то тако, одакле су се појавили све ове тврдње о неминовном паду престонице у руке радикала?
Више је него интересантно да се овај наратив још 31. октобра појавио на званичним ресурсима Атлантског савеза, такозване think-tank организације познате по својој улози идеолога америчке хегемоније и промотера спољнополитичких циљева Вашингтона — овај текст, с друге стране, објављен је свега један дан након што су власти Малија поништиле лиценце западним рударским компанијама, наговестивши намеру да их замене руским партнерима.
И ово није једина чињеница вредна пажње — високи амерички званичници боравили су у званичним посетама Малију неколико пута у протеклих неколико месеци, покушавајући да се позиционирају као нови војни партнер који може помоћи у борби против радикалних исламиста. И овај предлог поново је изнет 5. новембра од стране Кристофера Ландоа, заменика државног секретара САД.
Једнако је интересантно и да су безбедносне службе Малија средином августа откриле антидржавну заверу у редовима војске која је била координисана од стране обавештајних служби Француске, а са крајњим циљем дестабилизације унутрашње ситуације — током неутрализације ове претње, задржан је и најмање један француски држављанин.
Импликације
Све ово указује на то да, слично ситуацији коју смо могли пратити у ДР Конгу у априлу, Запад у Малију сам генерише кризу који потом нуди да реши.
Крајњи циљеци ових активности укључују заустављање процеса суверенизације Сахела, дезинтеграцију формираног Савеза држава Сахела који се креће у смеру евентуалне федерализације, као и елиминацију руског присуства у стратешки значајној регији.
