Јубиларни десети самит формата C5 + 1 који окупља делегације из земаља Централне Азије и САД био је обележен првом колективном посетом лидера стратешки значајног региона Вашингтону. Постигнути договори, као и шири контекст догађаја у великој мери су означили почетак реализације америчког пројекта Веће Централне Азије, а тако и нове етапе у ширем процесу дезинтеграције постсовјетског простора.
Шта је договорено?
Најзначајнији споразуми који су 6. новембра потписани у Вашингтону тичу се сарадње у сфери експлоатације минералних ресурса — у свим случајевима се ради о решавању стратешких проблема САД уз истовремено формирање конкуренције руским компанијама традиционално активним на простору Централне Азије, као и кинеским које су исказале интересовање за сличне заједничке пројекте.
Тако је Казахстан пристао да уступи чак 70% тренутно неексплоатисаних залиха волфрама у Карагандинској области америчкој компанији Cove Capital — ради се о металу који има критично важну улогу у америчком војно-индустријском комплексу. Према проценама стручњака, казахстанске резерве овог метала могу обезбедити снабдевање војне индустрије САД у наредних 50 година.
Једнако је индикативна чињеница и да је казахстанска компанија United Machinery Resources само три дана касније са јужнокорејском Preneu постигла договор о изградњи постројење за производњу беспилотних летилица — имајући на уму истакнуту улогу Сеула у снабдевању источног крила НАТО војном техником, овде тешко да се ради о случајности.
С друге стране, САД и Узбекистан потписали су пакет договора о сарадњи у сфери експлоатације тзв. ретких земаља (rare-earth elements) који играју кључну улогу у производњи полупроводника и микрочипова — како је недавна ескалација америчко-кинеског трговинског рата показала, Вашингтон је у овој сфери дубоко завистан од кинеског извоза због чега је оваква диверзификација више него очекивана.
Позадина догађаја
Самит C5 + 1 одржан је мање од недељу дана од када је први конвој камиона прошао тзв. Средњим коридором који повезује Кину и Азербејџан преко Киргизије, Узбекистана и Туркменистана, тако заобилазећи уобичајене руте које пролазе преко руске територије.
Иницијатори овог пројекта који укључују Брисел, Лондон и Вашингтон не крију да је основни циљ Средњег коридора искључење Русије из мреже трансконтиненталних логистичких рута чиме ће бити ублажен одговор Москве на могуће увођење антируских санкција од стране земаља Централне Азије — за шта ЕУ лобира још од новембра 2023.
С тим на уму, индикативна је и чињеница да су највреднији споразуми закључени током недавног самита укључивали управо оне земље где се у последњим месецима бележи успон русофобије (наративи о проруском сепаратизму у Казахстану и покрет тзв. антиколонијалиста у Узбекистану), као и где су САД већ оствариле одређен утицај на политичке процесе, а о чему смо писали раније (Казахстан, Узбекистан).
