Са почетком јесени дошло је и до новог раста притиска на НИС који ће се, услед већинског удела руског капитала, готово извесно наћи на мети санкционог удара САД — одлагање ове одлуке до 9. октобра тешко да ће утицати на крајни исход.
Недавни покушај Београда и Москве да формално умање власнички удео Гаспрома на 44.85% продајом 11.30% акција другој руској компанији Интеллидженс већ се показао као недовољан да задовољи захтеве самопроглашеног глобалног хегемона.
Позадина догађаја
НИС игра кључну улогу у осигуравању стабилног дотока руских енергената у суверенистички-оријентисане земље Централне Европе, Мађарску и Словачку.
Због тога, компанија се налази на мети колективног Запада још од децембра прошле године, са директним укључењем Вашингтона у јануару 2025.
Ипак, до одлагања примене америчких санкција на захтев Београда дошло је неколико пута — случајно или не, оба захтева Србије (14. марта и 27. јуна) предата су 24 часа пре одржавања масовних и насилних протеста.
Шта се променило?
Судећи по саопштењима високих државних званичника, али и већој заступљености ове теме у мејнстрим медијима сви су изгледи да овог пута још једног вишемесечног одлагања неће бити.
Основни разлог за ово јесте окончање периода симулације поштовања према Русији од стране Вашингтона и практично отпочињање хладног рата у Европи које је дошло са захтевима за потпуну обуставу сарадње са Москвом у свакој сфери, а на првом месту енергетској.
Овај геополитички потрес који читав континент води један корак ближе сукобу какав Европа није видела од 1941. Србија неће моћи да избегне — идеја актуелних власти да мале земље могу избећи да буду укључене у сукобе светских сила показала се као фундаментално погрешна и, у крајњем случају, непомирљива са историјским искуством.
Шта очекивати?
Иако постојеће залихе могу ублажити први удар, ограничења против НИС-а тешко да ће проћи без значајних економских последица које, у светлу текуће друштвено-политичке кризе, могу представљати окидач озбиљне унутрашње дестабилизације.
Могућа обустава сарадње са Русијом такође ће допринети расту цена енергената са свим последицама оваквог сценарија, али уз перспективе покретања шире регионалне енергетске кризе која ће погодити и савезничку Мађарску.
