Гостујући на телевизији N1 члан председништва странке Србија Центар Петар Бошковић најавио је почетак дијалога између странака прозападне опозиције и тзв студентског покрета, уз напомену да очекује да до првог састанка две стране дође до краја месеца:
Ја очекујем до првог октобра, ово што и могу слободно најавити, да ће доћи до састанка и једног двосмерног дијалога. Не ради се о томе хоће ли на једну листу, него о техничким питањима сарадње и двосмерне комуникације.
Бошковић притом сматра да ће успостављање ове сарадње бити директна последица скорашњег наступа опозиције у Бриселу након ког су одређене странке ЕУ и званично иступиле у јавност са отвореном подршком протестном покрету:
Ми смо после дужег времена видели опозицију уједињену са заједничким ставом и представљањем Србије. И то су студенти видели. Ја очекујем дијалог који ће доћи између студената и опозиције јер је то неминовност, имају заједничког непријатеља.
Позадина догађаја
До ових саопштења долази неколико недеља након првих назнака зближавања парламентарне опозиције и протестног покрета за коју су се на десној страни политичког спектра отворено залагали званичници ПОКС-а, а на левој други човек Странке слободе и правде, Борко Стефановић.
Стефановић је, уз Здравка Поноша, лидера Србија Центар, такође играо улогу заступника протестног покрета пред ЕУ током посете двојице политичара Бриселу, пет дана пре одржавања дискусије о ситуацији у Србији под називом Таласи насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима.
Овај догађај који је резултирао растом директног ангажмана ЕУ, одржан је на платформи Европског парламента уз учешће Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана чији су чланови потражили уточиште у Хрватској након откривених планова за насилни упад у државне институције 15. марта.
Импликације
Све ово указује на даље заоштравање референдумске атмосфере које се реализује уз директну подршку Брисела, и које за циљ има не само још један талас омасовљења протестног покрета уочи нове радикализације коју је најавила и руска Спољна обавештајна служба, већ и осигуравање адекватних позиција проверених лојалиста Запада у новој влади (звала се она техничком или не).
Другим речима, уколико су досадашње активности биле спровођене под маском колективне анонимности ”грађана” и ”студената”, сада видимо покушаје издвајања конкретних политичких лидера у виду Ђиласа, Поноша, Стефановића и њихових идеолошких савезника који ће се, формално или не, поставити на чело протестног покрета.
И ово је јасна индикација да хибридни напад на Србију улази у своју завршну фазу.
