Вести које су се ноћас појавиле у медијима како на Истоку, тако и на Западу указивале су да је нови континентални сукоб практично почео — десетине руских ударних дронова улазе у ваздушно пространство Пољске, све у пратњи руских ловаца, ПВО се активира на простору НАТО базе у Жешуву док експлозије одјекују на улицама пољских градова. А, Варшава се спрема за удар.
Но, јутро се показало паметнијим од вечери, и број Герања који је зашао у пољски ваздушни простор је пао са неколико десетина на (можда) деветнаест, руски ловци изнад Белорусије су ишчезли из новинских наслова, а готово сви објављени снимци удара су се показали као лажни, са само неколико неубедљивих фотографија које и даље круже западним медијима.
Шта се заиста догодило?
Улазак руских БПЛ у ваздушни простор Пољске могао је бити изведен плански — у том случају, радило би се не само о испитивању реакције система ПВО на источном крилу НАТО (који се, чак ни према званичним подацима, није показао у најбољем светлу), већ и о симетричном одговору на лансирање ударних дронова ОСУ кроз ваздушни простор балтичких држава.
Друга, и у овом тренутку далеко вероватнија могућност, јесте да се радило о залуталим летилицама (како оним лансираним из Русије, тако и оним које су лансирале ОСУ) — најснажнији аргумент у прилог овој интерпретацији јесте чињеница да се овако нешто већ догађало, и то не само у Пољској, већ и у Белорусији, Литванији, Летонији, Молдавији и Румунији.
Медијска хистерија Варшаве
Но уколико се ради о последици рата једнако рутинској као што је појављивање поморских мина на обалама Црног мора, зашто су ове догађаје пратиле не само снажна медијска кампања, већ и демонстративно политичко деловање у форми позивања на члан 4 НАТО уговора који предвиђа одржавање консултација у случају претњи једној од чланица?
Нетипичну реакцију на ове догађаје могли смо видети и унутар Пољске — док су оружане снаге релативно смирено контролисале ваздушни простор у координацији са Минском и Виљнусом, политичке елите допринеле су ширењу непотврђених информација, увеле ограничења цивилној авијацији, као и повишен степен узбуне на скоро половини државне територије.
Све ове активности указују на планску кампању застрашивања сопствене јавности у циљу оправдавања даље милитаризације која већ сада надмашује рекордне историјске показатеље.
Стога, сви су изгледи да се радило о представи за унутрашњу јавност у предвечерје најављеног увођења обавезног служења војног рока и формирања територијалне одбране.
Стрес-тест за Европу
Истовремено, организовање ове симулиране кризе представља механизам мобилизације европских чланица НАТО које се у светлу смањења директног ангажмана Вашингтона у старом свету осећају све несигурније у сопствене способности да испуне постављене задатке.
