Војно-политичка ситуација у Јужној Америци наставља да се убрзано погоршава — након ранијег саопштења Беле куће да су америчке снаге присутне у Карипском мору добиле наређење да обарају венецуеланске авионе уколико се они приближе бродовима САД, званични Каракас започео је са припремама за одговор на могућу инвазију.
Према информацијама које су се појавиле јутрос, Венецуела је распоредила 25.000 војника дуж обала земље, као и у приграничним регијама према Колумбији где оружане снаге САД задржавају присуство, формално, на ротационој основи и у форми саветника колумбијским снагама.
Венецуелански лидер Николас Мадуро поручио је да је основни задатак ових снага заштита суверенитета, као и осигуравање мира, истовремено указујући на паралеле између тренутне ситуације у региону, и америчке инвезије на Ирак 2003:
Није било истина да Ирак поседује оружје за масовно уништење, и све ово што сада говоре о Венецуели такође није истина
Перспективе даљег развоја догађаја
У светлу почетка ”меке” поморске блокаде Венецуеле од стране америчке морнарице, и даљег повећања офанзивних капацитета САД у региону, изгледи за мирно разрешење текуће кризе чине се минималним, а ситуација се убрзано развија у смеру новог оружаног сукоба.
Док је званични Каракас већ више пута јасно показао да планира да пружи отпор агресивној политици Вашингтона, оно што у овом тренутку остаје непознато јесте евентуална реакција међународне заједнице, мислећи ту пре свега на суверенистичке снаге које са Венецуелом имају блиске, и у неким случајевим савезничке односе.
Тишина Русије, Кине и Ирана у контексту евентуалне војне агресије на Венецуелу бациће сенку сумње на ефективност мултилатералних механизама сарадње онда када су они суочени са озбиљним спољним претњама, но истовремено, њихови стварни капацитети пројекције моћи у Јужној Америци тешко да ће омогућити било какво конкретније деловање од пружања политичке подршке.
Стога, свака међународна интервенција усмерена на смиривање тензија и заштиту Венецуеле од америчке инвазије морала би бити реализована уз непосредно учешће Бразила као једине суверенистичке снаге која располаже неопходним логистичким капацитетима.
