У протеклим данима са улица Лос Анђелеса пристижу слике масовних нереда, уништавања јавне и приватне имовине, али и сукоба са полицијом — нереди који су данас ушли у трећи дан достигли су такве размере да су федералне власти донеле одлуку о распоређивању снага калифорнијске националне гарде око стратешки значајних објеката и дуж кључних саобраћајница. Према ноћашњим саопштењима неких званичника, даљи војни одговори на израњајућу кризу нису икључени.
Одлука Вашингтона о активирању националне гарде наишла је на оштру критику Гевина Њусома, гувернера Калифорније чија је оцена да ће овај корак само ескалирати тензије. Но, критике иду и у другом смеру — амерички председник Доналд Трамп оптужио је Њусома, као и градоначелницу Лос Анђелеса Карен Бас, иначе чланове Демократске странке, да локалне власти нису у стању да успоставе ред због чега је неопходна интервенција федералног центра.
Хронологија догађаја
Текући нереди у Калифорнији са епицентром у Лос Анђелесу почели су 7. јуна када су активисти различитих левичарских организација позвали на ”масовну мобилизацију” против имиграционе политике актуелних америчких власти при чему је као непосредан повод означено хапшење најмање 44 појединца проеклом из Централне Америке за које је утврђено да су имали фалсификована документа.
Одржани протести су прерасли у масовне нереде већ истог дана, чему је у значајној мери допринела пасивна позиција градске полиције која није реаговала на инциденте паљења аутомобила и нападе на званичнике Службе за имиграцију и царине (Immigration and Customs Enforcement — ICE). У овом периоду, у америчким медијима појавио се и велики број дезинформација усмерених на додатно подизање тензија.
До краја дана, протести су се са центра Лос Анђелеса проширили на Парамонт и Комптон где је забележена најинтензивнија ескалација насиља која је довела до отворених сукоба са федералним снагама безбедности — применом специјалних средстава (гумени меци), окупљени су потиснути са кључних саобраћајница, а зоне нереда су изоловане бодљикавом жицом.
Ко стоји иза нереда?
Одсуство ма какве, а посебно благовремене реакције локалних власти Лос Анђелеса указује на то да су тренутни нереди организовани уз, у најмању руку, прећутну подршку Демократске странке која упркос победи Доналда Трампа на прошлогодишњим председничким изборима остаје доминантна политичка сила у Калифорнији.
Директна умешаност Демократа у ове догађаје тешко да би представљала изненађење имајући на уму чињеницу да је и Трампов претходни мандат био обележен бројним демонстрацијама које су организовали како његови формални политички противници, тако и њима блиске левичарске организације као што су Indivisible или SwingLeft.
Но, поред унутрашње политичке борбе, Демократска странка овог пута може имати и додатни мотив да изазове хаос на улицама — најављена серија масовних протеста са почетком 4. јула под називом Black Summer већ сада почела је да показује назнаке изласка изван системских оквира и деловања које је усмерено не само против администрације актуелног америчког председника, већ и одређених ставова опозиције.
Делујући сада, Демократе могу покушати да осигурају лојалност група укључених у организацију Black Summer, позиционирајући се као моћан политички савезник који већ контролише ситуацију на улицама и то управо у оним регијама за које се очекује да ће бити жариште најављених демонстрација.
