Шефица европске дипломатије позната по својој агресивној и ратнохушкачкој антируској реторици Каја Калас јуче је боравила у званичној посети Београду где се састала са представницима како власти, тако и опозиције, али и одређеним лидерима НВО сектора и такозваног грађанског друштва.

У разговорима са високим државним функционерима, Каласова је поред до сада већ уобичајених општих места која се тичу неопходности наставка дијалога са Приштином и евентуалне ”нормализације” односа посебну пажњу посветила захтевима за спровођење реформи у областима као што су медијске слободе, сузбијање корупције, изборни закони:

Реформе ће донети праву корист грађанима Србије, укључујући и стотине хиљада учесника протеста који су то последњих недеља захтевали.

А, говорећи о актуелној ситуацији у земљи, Каласова је поручила и да је неопходно осигурати поштовање аутономије универзитета, али и поштовање људских права и пажљиво праћење процеса који се води против припадника Покрета Слободних Грађана због позива на рушење уставног поретка.

Састанци са опозицијом и НВО сектором

Информације о каснијем састанку са представницима опозиције и НВО сектора знатно су ограниченије — Борко Стефановић из Странке слободе и правде Драгана Ђиласа појашњава да је ово због тога што је на овим разговорима Каласова ”више слушала”, мада уз напомену да је она зато позитивно оценила прилику да ”разговара са опозицијом и студентима”.

Што се тиче НВО сектора, тренутно доступне информације указују на то да је главни саговорник Каласове био Павле Грбовић из Покрета Слободних Грађана, организације чији је новосадски одбор директно учествовао у планирању изазивања нереда и упада у државне институције током протеста 15. марта уз помоћ групе од 30 неименованих појединаца који су, како се наводи, већ имали искуства у спровођењу насилних акција.

Импликације

На тај начин, посета Каје Калас Србији на првом месту је била посвећена осигуравању неопходног маневарског простора и посебног статуса за заступнике интереса Брисела, укључујући ту како НВО сектор тако и такозване независне медије који се од јучерашњег дана финансирају директно из буџета ЕУ и који су били заступљени на одржаним конференцијама за штампу.

Спрега између српског НВО сектора и бриселске бирократије тако је још једном потврђена и сви су изгледи да је ослобађање терориста активиста ПСГ у кућни притвор у предвечерје доласка шефице европске дипломатије у Београд било демонстрација директног утицаја Брисела на унутрашње процесе у Србији.

У истом кључу можемо тумачити и упозорење Каласове које се тиче неопходности поштовања аутономије универзитета — ЕУ жели да осигура да тренутни друштвено-политички процеси неће довести до повећања контроле државе над високим школством које је током претходне две деценије, и далеко пре тренутног блокадног покрета, постало упориште антидржавних и прозападних снага.