У протеклих неколико дана потврдиле су се наше сумње да је антисрпска медијска кампања коју су приштински медији уз подршку НВО сектора покренули против наше земље представљала само увод у ново заоштравање политичких тензија — тако је Парламентарна скупштина НАТО спровела дискусију на тему извештаја о ситуацији на Западном Балкану који је објављен крајем новембра, а који је примарно фокусиран на Косово и Метохију, а у незанемарљивој мери и на Босну и Херцеговину. О ситуацији у нашој јужној покрајини, извештај закључује:
У корену сукоба [Београда и Приштине] су два основна проблема — одбијање Србије да призна државност Косова* (и активна међународна кампања против признавања) и начини и методи интегрисања српске мањине, посебно у четири северне општине које се граниче* са Србијом и где Срби сачињавају 90% становништва.
Иако текст документа у некој мери критикује одређене унилатералне потезе Приштине, он ипак кривицу за тензије и одсуство напретка у дијалогу смешта на Србију, закључујући да Београд мора зауставити лобирање за повлачење признања, док Приштина мора формирати Заједницу српских општина.
Бајденова Извршна уредба
А, колико јуче, одлазећи амерички председник Џо Бајден потписао је Извршну уредбу о предузимању додатних корака за Западни Балкан, а која се примарно тиче делимичног проширења овлашћења Вашингтона да уводи и примењује санкције против појединаца за које сматра да делују против, како се наводи, мира, стабилности, или територијалног интегритета ма које државе Западног Балкана или који се баве корупцијом, подривањем демократских процеса и институција или доприноси нарушавању важећих међународних споразума.
Као таква, ова уредба у неку руку представља carte blanche за произвољно примењивање санкционих притисака, но у том погледу не доноси ништа заиста ново — штавише, формула за всё хорошее против всего плохого толико доминира овим документом да он чак предвиђа санкције за појединце који крше резолуцију 1244 СБ УН. Да ли онда треба да очекујемо да Американци уведу ограничења против себе самих? Или својих НАТО савезника из Турске?
Повећана активност КФОР-а у јужном делу Косовске Митровице
Најзад, иако КФОР за сада није коментарисао могуће повећање контигента које је препоручено као могућа опција у извшетају Парламентарне скупштине НАТО, појавиле су се информације о расту броја јединица које су распоређене у јужном делу Косовске Митровице, при чему главни део ових снага сачињавају амерички, пољски и турски војници, са најављеним скорим доласком словачког контигента.
А пре само четири дана, албански контигент је на бази Ново Село уз координацију резервног тактичког батаљона КФОР-а (KTRBN) посебно обученог за разбијање демонстрација и контролу нереда спровео војну вежбу усмерену на деловање у условима примене запаљивих материја (такозвана Fire Phobia вежба), као и на разбијање барикада.
