Значајну пажњу јавности привукла је јучерашња изјава Ферејдона Абасија, бившег начелника Организације за нуклеарну енергију Ирана (AEOI или سازمان انرژی اتمی) да исламска република одавно поседује техничке капацитете за израду атомске бомбе уз напомену да је неопходно осигурати безбедно складиштење уранијума чистоће веће од 90% како би он био заштићен од могућих ваздушних удара.
Позадина догађаја
Овакво тумачење, посебно када долази од научника који је ауторитет у области нуклеарне физике врло вероватно јесте тачно — и ово тешко да представља изненађење будући да технологија за постизање неопходног нивоа чистоће није строго чувана тајна већ добро познат и детаљно истражен процес. Стога, овде се не ради о питању открића неке скривене технологије, већ просто о могућности да се неопходна техничка средства сместе у довољно добро опремљено постројење даље од очију (или интересовања) надлежних међународних институција.
Чињеница да је Абаси 2010. док је био на челу AEOI преживео покушај атентата такође говори у прилог тези да је Иран још пре 15 година поседовао неопходну технологију да осигура одређене залихе радиоактивних материјала неопходне за каснију израду функционалног нуклеарног наоружања.
Упркос свему томе, питање је колику стварну тежину носи јучерашња Абасијева изјава — да ли је он и даље укључен у могући нуклеарни програм исламске републике у овом тренутку остаје нејасно, али и уколико јесте, то је на првом месту у својству научника, а не политичара који може утицати на одлуке званичног Техерана, тим пре што се он налази у редовима релативно мале конзервативне странке (Удружење лојалиста исламске револуције) која не игра никакву значајну улогу у тренутној реформистичкој влади.
Да ли је ово саопштење био покушај конзервативних снага да демонстрирају снагу Ирана у светлу претњи Вашингтона превентивним ударима на нуклеарне објекте исламске републике такође остаје питање без одговора. Овај сценарио не можемо искључити будући да саопштење бившег, мада ауторитетног, званичника пружа широк маневарски простор за демант уз истовремени снажан ефекат на унутрашњу публику.
