Први дан 2025. донео је и коначно окончање некадашње енергетске политике европских држава које су сада, са изузетком оних које су повезане на Балкански ток такође неизвесне будућности, практично у потпуности изгубиле приступ руском гасу.
Данас, услед истека претходних споразума, транзит гаса преко бивше Украјине је обустављен, а пробијен је и крајњи рок за Молдавију да измири свој дуг према Гаспрому у износу од 709 милиона долара који режим Маје Санду нема намеру да плати.
Импликације
Најдиректније последице ових промена осетили су грађани Придњестровља чије су власти јутрос објавиле о искључивању грејања за све објекте изузев за болнице — ова хуманитарна криза по свему судећи уклапа се у планове Кишињева да доведе самопроглашену проруску републику на ивицу егзистенције и тако је примора да прихвати захтеве Молдавије који укључују распуштање регионалних власти, али и окончање руске мировне мисије са последичним уласком молдавске војске у оспоравану регију.
Значајне последице може осетити и Словачка чија је привреда у великој мери била зависна од транзита гаса преко бивше Украјине — у претходним данима, премијер земље Роберт Фицо већ је упозорио да овакав развој догађаја може приморати Братиславу да примени притисак на Кијев, на првом месту путем обуставе извоза електричне енергије.
Државе западне Европе такође ће осетити последице, мада у нешто мањој мери будући да је њихово преусмеравање на скупе америчке енергенте започело још пре скоро три године — стога даљи колапс „државе благостања“ и деиндустријализација некадашњих економских великана ЕУ каква је била Немачка наставиће се, вероватно, истим темпом.
Основне непознанице у овом тренутку остају будућност Балканског тока чије би затварање представљало озбиљан ударац на енергетску безбедност Србије, као и стварне перспективе планова Анкаре и Бакуа да на европском тржишту руски гас замене азербејџанским.
