Од марта ове године, када је на председничким изборима у Сенегалу победу однео декларативно суверенистички кандидат Басиру Диомаје Фаје, власти западноафричке државе више пута су иступале у јавност са отворено антиколонијалистичком реториком која још од успешне суверенизације Нигера 2023. све чешће доминира политичким дискурсом у региону.
У истом кључу, премијер земље Усман Сонко позвао је на затварање страних база у земљи, као и на смањење економске зависности од Париза кроз формирање нове афричке валуте у оквиру блока ECOWAS која ће бити независна од курса евра.
Позадина догађаја
Ситуација, међутим, није тако једнозначна — за премијера Сенегала позиви на ликвидацију француског војног присуства у земљи постали су практично рутински део реторике, а слична саопштења могли смо чути и у мају ове године од када нису направљени никакви практични кораци у овом правцу.
Слично се може рећи и за формално суверенистичког председника који је у јуну посетио Мали и Буркину Фасо у својству, према сопственим речима, „амбасадора добре воље“ профеанцуског блока ECOWAS.
Стога, оправдано је запитати се да ли ће скорашње поруке пратити и конкретни кораци, баш као што остаје нејасно да ли се позив на затварање иностраних војних база односи и на амерички центар за обуку специјалних јединица или пак само на француски континент од 300 војника који је Париз, по свему судећи, и планирао да повуче у склопу шире ревизије француске афричке стратегије.
Но, чак и уколико власти Сенегала нису искрене у својим театралним изјавама, чињеница да ове антиколонијалистичке поруке и даље наилазе на подршку јавности говори о томе да идеја суверенизације наставља да јача на црном континенту.
