У светлу и даље веома нестабилне ситуације на Блиском истоку која је последица скорашњег колапса сиријске државности и с њом повезане корените промене односа снага у региону, без много пажње је прошло упозорење министра спољних послова Ирака Фуада Хусеина који је прошле недеље упозорио да су терористи Исламске државе дошли у посед значајне количине наоружања које је иза себе оставила некадашња Сиријска Арапска Армија, те да је у овом тренутку у току велика реорганизација групе која указује на висок ризик скорашњег интензивирања њене активности.
Од ирачког министра такође сазнајемо и да је у претходним данима из затвора Ал Хол који се налази у непосредној близини сиријско-ирачке границе побегло неколико припадника терористичке организације за које сматра да у блиској будућности могу организовати напад на овај објекат са циљем ослобођења својих сабораца — и ово упозорење треба схватити озбиљно будући да је у истом периоду и на истом простору забележен долазак француског војног контигента.
Позадина догађаја
О значајном расту ризика од поновоног успона терористичке претње писали смо у данима након пада Дамаска и de facto легитимизације до недавно илегалне групе Тахрир ал Шам од стране међународне заједнице — но, долазак на власт снага које своје корене имају у групама као што су Ал Каида и Фронт Ал Нусра представља само један аспект тренутног погоршања безбедносне ситуације у Сирији.
Можда је још значајније што су милитанти у свом маршу на Дамаск ослобађали практично све затворе на свом путу услед чега се значајан број некада високо-рангираних чланова Исламске државе поново нашао на слободи и последице овога видимо већ сада — у претходним данима, напади терористичких формација на положаје Сиријских демократских снага забележени су у насељеном пункту Марат недалеко од Деир ез Зора, на југу провинције Рака, као и на периферији Абу Хашаба, на око 30 километара североисточно од Еуфрата, односно на територији која се дуги низ година сматрала практично потпуно безбедном.
Уколико сагледамо ове догађаје у светлу поновног интензивирања инструментализације тероризма од стране колективног Запада на најразличитијим стратешким правцима глобалног геополитичког сукоба, од Централне Азије до Африке, јасно је да не можемо искључити ни активно садејство одређених центара моћи у координацији новог успона Исламске државе који је могао бити планиран и знатно раније — примера ради, у јулу ове године америчке прокси-снаге на североистоку Сирије донеле су одлуку о помиловању 1.200 терориста осуђених за злочине на територији Ирака који су потом без икаквих ограничења пуштени на слободу.