У последњим данима октобра, европске чланице НАТО и сада већ одлазећа администрација Џоа Бајдена постигле су договор о пет основних праваца повећања борбених капацитета блока у Европи.
Развој високих технологија
У потписаном споразуму се говори о убрзаном развоју и стављању на борбено дежурство савремених комбинованих система извиђања по узору на постојећи Alliance Ground Surveillance који се састоји из групе америчких беспилотних летилица RQ-4D Global Hawk и мреже командно-контролних станица на земљи.
Имајући на уму да је у јулу ове године уз координацију ЕУ успешно завршено испитивање сложеног система осматрања, прикупања и аутоматске обраде података Border UAS који се заснива на употреби мреже беспилотних летилица опремљених средствима за ваздушну картографију и извиђање терена, интегрисаних са центрима за обраду података на земљи, чини се основаним претпоставити да ћемо у 2025 видети прве назнаке размештања елемената овог система дуж источних граница ЕУ.
Задржавајући се на теми високих технологија, потписани споразум такође говори о даљем развоју војних космичких технологија, пре свега у оквиру пројекта NORTHLINK чији је циљ формирање стабилне мреже сателитске комуникације у читавој арктичкој регији, као и STARLIFT који је усмерен на производњу значајног броја резервних сателита који могу бити лансирани у орбиту у најкраћем року уколико се за тиме укаже потреба.
Овде можемо пратити два основна циља — с једне стране, ради се о наставку милитаризације Арктика, а у складу са америчком арктичком стратегијом која је објављена у јулу. С друге стране, видимо припрему НАТО за сценарио могућег избацивања њихових сателита из строја што је нешто за шта и Русија и Кина имају неопходне техничке капацитете. Друго тумачење, које је можда ближе реалности савременог геополитичког тренутка јесте стварање функционалне алтернативе америчком систему космичког осматрања уколико САД под лидерством Доналда Трампа одлуче да ограниче приступ својим подацима у циљу деескалације тензија са Москвом.
Развој постојећих капацитета
Поред ових тачака, споразум предвиђа и модернизацију хеликоптерских ескадрила европских чланица НАТО, стандардизацију производње артиљеријске муниције у циљу повећања компатибилности различитих система који се налазе на борбеном дежурству у армијама Европе, те интензивирање програма заједничке војне обуке у циљу повећавања интероперабилности различитих чланица пакта.
У овим тачкама видимо нескривену припрему смањење не само америчке војне помоћи, већ и непосредног америчког ангажмана при чему се од европских чланица пакта захтева да предузму неопходне кораке како би могле ефикасно заменити америчке снаге у зонама конфликта за које је НАТО у овом тренутку заинтересован.
Позадина догађаја
Све ово тешко да представља изненађење — још 18. јула, амерички Center for Strategic & International Studies објавио је анализу последица могуће победе Доналда Трампа из перспективе функционисања НАТО, позивајући европске чланице да не схватају републиканског кандидата превише озбиљно, фокусирајући се уместо тога на продубљивање сарадње између себе и настављајући са ”супротстављањем руској претњи”.
Још једну припрему Европе за овакав исход можемо видети у ратнохушкачком манифесту нове-старе председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је најавила претварање ЕУ у, како сама каже, континенталну одбрамбену унију која ће до 2029 имати свог комесара за одбрану, и сопствени пројекат противваздушног штита.
Све ово указује на то да победа Доналда Трампа није била изненађење за глобалистичке елите у оној мери у којој се то на први поглед може чинити — озбиљне припреме за овакав исход гласања у САД спроводе се већ месецима и њихове практичне резултате можемо видети већ са почетком следеће године. И ово представља још један аргумент у прилог тезе да промена у Белој кући неће довести до озбиљнијих промена у глобалној геополитичкој ситуацији.
