Иако се последњи гласови формално још увек броје, радикално прозападна председница Маја Санду већ је објавила свој победу са резултатом од 55.06% на 99.01% пребројаних гласова — за овакав исход заслужни су на првом месту гласови који су касно током изборне ноћи стигли из иностранства будући да су управо они преокренули ситуацију и осигурали Санду предност коју до тада није имала.
Другим речима, иако је кандидат Социјалиста, Александар Стојаноглу освојио већи број гласова унутар Молдавије (у Гагаузији, на пример, остварујући резултат од чак 97.04%), његова предност није била довољна да спречи преокрет након пребројавања гласова дијаспоре.
Позадина догађаја
Но, говорити о различитим ставовима унутар и изван земље тешко да би било оправдано — оваква снажна поларизација резултат је планских одлука ЦИК-а и владајуће странке које су биле усмерене на ограничавање гласања у иностранству на државе колективног Запада уз осигуравање довољно простора за манипулације које су, врло вероватно, имале утицаја на крајњи исход.
На пример, молдавски ЦИК је у Русији отворио само 2 гласачка места на којима је било доступно свега 10.000 листића упркос томе што се молдавска дијаспора у Русији процењује на више од 300.000 људи, док је у Немачку у који живи око 15.000 Молдаваца послато чак 130.000 листића.
На сличан начин, гласање поштом је омогућено само у малом броју западних земаља под изговором одсуства гласачких места што се показало као још једна неистина након што је у САД отворено 16, а у Канади 6 изборних места.
Свему овоме можемо додати и јучерашње инциденте у Немачкој, Француској и Белгији где је дошло до преурањеног затварања изборних места због наводних хакерских напада на дигиталну инфраструктуру.
Импликације
Све ово баца више него оправдану сумњу на легитимитет изборних резултата, но то, очекивано, не представља проблем за колективни Запад који је месецима пре избора отворено поручио да је победа Маје Санду једини прихватљив резултат због чега је владајућој партији пружена свесрдна помоћ у обрачуну са политичким противницима.
Све ово, несумњиво, значи лоше вести за Молдавију која ће се у случају покушаја опозиционих снага да доведу резултате избора у питање суочити са периодом унутрашње дестабилизације, док ће прихватање пораза значити само убрзавање процеса отварања другог фронта против Русије са вероватним распоређивањем авијације ОСУ на молдавском аеродрому Маркулешти који се за ту намену припрема још од фебруара.
Најзад, оно што је готово извесно јесте да ће се Молдавци суочити са јачањем диктатуре актуелног режима који је давно најавио да ће успех референдума о евроинтеграцијама (успех који се мери са 1%) бити довољан аргумент за измену устава након које ће свака критика прозападне политике бити сматрана противуставном и практично изједначена са велеиздајом.
