Током претходне ноћи, ваздушне снаге Израела извеле су низ удара на инфраструктуру Корпуса чувара исламске револуције, укључујући ту како радаре и положаје ПВО у Сирији и Ираку, тако и базе и складишта ракета у самом Ирану. Или бар тако тврде извори блиски Тел Авиву.
Извори из Ирана нису демантовали напад, чак потврђујући погибију два војника, али су указали на то да је он био далеко мањи него што то тврди Израел — у прилог преувеличавања резултата говоре и бројна саопштења грађана Техерана који су са збуњеношћу примили вест о ударима на престоницу које, како се чини, нико није ни приметио.
Позадина догађаја
Уколико овоме додамо и бројне наводе медија о упозорењима које је Тел Авив предао Техерану преко посредника у данима који су претходили удару, чини се основаним претпоставити да ноћашњи напад представља контролисану ескалацију након које ће уследити пад тензија.
У прилог овом тумачењу говори и саопштење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа који је 10 дана пре удара поручио Вашингтону да Израел одустаје од удара на иранску енергетску и нуклеарну инфраструктуру.
Ипак, имајући на уму тренутну самоувереност и ароганцију Израела, као и значај продужетка непрестаног рата за опстанак владе Бенјамина Нетанјахуа, поставља се питање зашто је Израел одабрао суздржан одговор — овде се, готово извесно ради о налогу Вашингтона којем избијање већег регионалног рата није у интересу, посебно не у предвечерје председничких избора.
И за Тел Авив, ово је прихватљиво — догађаји у претходне две године недвосмислено су показали да је подршка Израелу sin qua non услов одржавања америчке доминације у региону, стога Бенјамин Нетанјаху може рачунати на продужетак америчке политике без обзира на исход избора, што чини одлагање покретања још једног рата у потпуности прихватљивим.
