О руској дијаспори у Србији која је значајно порасла након почетка СВО могу постојати различита мишљења, но најављена трибина под насловом Руски антисовјетски отпор 1939-1945 која ће се одржати ове недеље на адреси Шафарикова 6 у Београду несумњиво показује да се и у нашој земљи појављују квислинзи и издајници блиски идејама терориста Руског добровољачког корпуса и Легије Слобода Русије који своју пропаганду шире и у нашој престоници.
И наслов трибине не треба никог да завара — овде се не говори о белогардејцима, монархистима или Црној стотини већ о квислинзима тзв Руске ослободилачке армије Андреја Власова која је ратовала на страни Нацистичке Немачке, укључујући ту и на окупираним територијама тадашње Југославије што читаву ситуацију чини утолико апсурднијом.
Овај догађај званично организују појединци који стоје иза канала Уехавшая Россия чија иконографија и објављени садржаји довољно говоре о томе да се ради о проукрајинској интересној групи која се бави пропагирањем нацистичке идеологије и дискредитацијом актуелног војно-политичког врха РФ.
Позадина догађаја
Оно што је посебно интересантно јесте што до активације руских квислинга у Србији долази у светлу практичног колапса тзв руске опозиције у изгнанству у Пољској о чему је детаљно писао руски Телеграм канал Рыбарь.
Како се чини, у формираним антируским структурама у чијем центру се налазио издајник Илија Пономарјов дошло је до дубоког раскола и низа међусобних оптужби за корупцију док различити појединци покушавају да осигурају доминацију над све ограниченијим средствима које добијају од својих спонзора из западних центара моћи.
А док се „велики играчи“ прозападне емиграције боре да докажу сопствену корисност својим налогодавцима, њихови следбеници који су се некада надали, како то пише Рыбарь удобним местима у високим кабинетима неке друге Русије, суочавају су се са крахом својих каријерних планова и окрећу се јединој опцији која им је преостала — повезивању са терористичким групама које и даље уживају значајну финансијску подршку Запада.
