Раније данас, шиптарски медији објавили су да ће такозвани Octopus Institute за недељу дана организовати конференцију на тему утицаја „руске агресије против Украјине“ на геополитику у Европи. Скуп ће се одржати у Приштини где је ова НВО која се представља као институт за стратешку анализу и истраживање хибридног ратовања и регистрована.
На први поглед, може се чинити да се ради о само још једном у веома дугом низу демонстративних и театралних антируских наступа мање значајних сателита колективног Запада, но кратак поглед на досадашњи рад самопроглашеног института открива да главна мета предстојећег скупа може бити Србија.
Чиме се бави Octopus Institute?
Објављени текстови приштинске НВО представљају врло занимљиво штиво које препоручујемо, ако ништа друго, из забаве — укратко, ова организација пласира наративе који за све проблеме и шиптарских сепаратиста и међународно признатих држава региона криви управо Србију.
Наша земља се притом представља као некаква шпијунска велесила која индиректним методама практично управља безбедносном ситуацијом на Балкану, а све то, разуме се, уз блиску сарадњу са нашим најближим савезницима, Русијом и, како се чини, Венецуелом? Рекли смо да се ради о занимљивом штиву.
Јасно је да се овде не ради ни о каквој озбиљној аналитици — Octopus Institute објављује трећеразредне текстове пуне спекулација, отворено нетачних тврдњи чија је једина улога да изазову емотивну реакцију читаоца и звучних фраза (да цитирамо — axis of dictatorship casts a dark shadow over the democratic world).
Све ово, међутим, није потпуно безазлено — ради се о планској, координисаној кампањи
дискредитације Србије у очима западне јавности због чега је посебан фокус стављен на наводе о тајној сарадњи Београда и Москве, те некакве паралеле између председника две земље. А, имајући на уму да ова НВО упркос квалитету свог рада (или одсуству истог) задржава висок интензитет издавачке делатности, јасно је да постоје финансијери којима су ове активности у интересу.
Проширење домета антисрпске кампање
Уколико је Octopus Institute одиграо улогу у формирању некаквог обима литературе (која се захваљујући финансијерима организације, ма колико то нестварно звучало, сада каталогизује под одредницом научних текстова), очигледно је да они заинтересовани за подизање антисрпске кампање на виши ниво сада траже начине да прошире своје домет.
И предстојећу конференцију у Приштини морамо посматрати у том кључу — тим пре што се очекује учешће званица из Велике Британије, Финске, САД, Украјине, али и из држава региона (Миодраг Влаховић, Ивица Мандић), па и из Србије (Драган Шормаз, Иван Виденовић).
А, како би прошла било каква кампања усмерена против Србије без ангажмана Иване Страднер која је колико данас „упозорила“ да председник Србије Александар Вучић следи кораке руског лидера Владимира Путина, припремајући „освету за деведесете„.
Импликације
Оно што све ово чини значајним јесте то што пласирање антисрпских наратива у западном медијском простору представља механизам за осигуравање carte blanche како Приштини, тако и западним центрима моћи у погледу било каквих корака усмерених против Србије. На крају дана, свако деловање против „руских савезника“ лако може бити оправдано на Западу, тим пре када се ти „савезници“ оптужују за планирање војних операција.
Веровати у то да се ова концентрација антисрпских наратива појављује случајно било би наивно — сви су изгледи да Приштина и њени западни покровитељи припремају озбиљне притиске на Београд, довољно озбиљне да се западна јавност у овом тренутку активно припрема за овај развој ситуације. И то не може слутити ништа добро за нашу земљу.
