Током јучерашњег дана, у медијима су се појавиле информације о грађевинским радовима које сепаратистичке структуре у Приштини реализују у рејону старе фабрике села Чечево (42.9155853, 20.6296032), општина Зубин Поток.
Према незваничним информацијама које долазе од припадника Српског народног покрета, терен се рашчишћава како би се на овом месту изградила још једна полицијска* база — из сепаратистичких структура, међутим, демантују ове наводе, тврдећи да ће објекат бити предат на коришћење Агенцији за управљање ванредним ситуацијама, а не паравојним структурама које у Приштини називају полицијом.
Позадина догађаја
Поред оправданог скептицизма у погледу ма каквих изјава представника илегалних шиптарских структура, сумњу на „званично“ објашњење баца и чињеница да су радови започели паралелно са изградњом потврђено полицијског објекта у Лешку (северно од Лепосавића).
Индикативна је и позиција на којој се радови реализују — ради се о тачки која је прилично измештена из центра Зубин Потока, али се зато налази надомак стратешки значајног језера Газиводе које заузима све истакнутију улогу у плановима сепаратиста.
Шиптарски медији и организације све чешће иступају у јавност са тврдњама о „повратку Албанаца на Газиводе„, а процес проширења инфраструктуре илегалних оружаних формација под контролом Приштине око језера већ је почео — формално, у оквиру истраге везане за случај Бањска, полицијске* снаге преузеле су контролу над објектом у власништву Милана Радоичића који се налази на обали након чега су око њега распоређена оклопна возила. Терориста који себе назива премијером Аљбин Курти о томе је поручио:
Управљање том имовином је од безбедносног и националног значаја.
Недуго потом потврђено је да ће објекат бити предат на коришћење тзв косовској полицији чиме се повећава концентрација шиптарских паравојних снага око стратешког ресурса.
Значај језера Газиводе
Вештачко језеро површине 12 квадратних километара сачињава чак 70% целокупне акумулиране воде на простору наше јужне покрајине и као такво представља основни извор за практично све веће урбане центра на Космету.
Ништа мање значајна није ни брана, односно хидроелектрана чија је изградња и довела до формирања језера — према проценама светских стручњака из 2007, евентуалне промене у капацитетима Газивода довеле би до практичног колапса енергетског система на окупираној територији Косова и Метохије.
Овакаве драматичне последице повезане су не само са електричном енергијом генерисаном у хидроелектрани, већ и последичном ланчаном реакцијом — будући да термоелектране на Космету користе воду из Газивода за хлађење турбина, њихов рад би у случају пада нивоа воде у језеру био онемогућен.
