Упркос иницијалном одбијању условних званичника сепаратистичких структура из Приштине да коментаришу могућности наводне умешаности Србије у случај „Бањска“, локални медији блиски терористима који себе називају властима сада су почели са пласирањем наратива у ком се Канцеларија за Косово и Метохију означава као практично главни финансијер „групе Милана Радоичића“.
Шиптарски медији тако тврде да је Радоичић од Београда добио око 50 милиона евра посредством намештених тендера, док му је истовремено пружена и политичка подршка како би повећао сопствени утицај у доминантно српским срединама на северу Косова и Метохије.
Импликације
Пре три дана, када су илегалне шиптарске институције подигле оптужницу против 45 особа у вези са случајем „Бањска“, амбасадор САД у Београду, Кристофер Хил поручио је да очекује да сви оптужени од стране шиптарских сепаратиста буду ухапшени — у овој изјави, притом се не прецизира да ли Хил притом очекује деловање илегалних шиптарских квази-полицијских снага, или пак од Министарства унутрашњих послова Србије. С обзиром на позицију Хила, одговор је очигледан.
У прилог томе говори и интервју портпарола америчког Стејт департмента порталу финансираном из Вашингтона и од стране фондације Џорџа Сороша Радио Слободна Европа, а у ком амерички званичник поручује:
Охрабрујемо поштовање судског процеса и владавине права (…) САД очекују да Србија тражи пуну одговорност за особе умешане у напад.
Но, можда најдиректнија порука долази од портпарола ЕУ, који недвосмислено саопштава:
Ми очекујемо да Србија у потпуности сарађује у истрази овог напада, а ако је потребно, и да сарађује у полагању одговорних на одговорност. Ово је очекивање Европске Уније које и даље важи и то је нешто што ми преносимо редовно нашим српским партнерима.
Шта све ово значи? Да је колективни Запад практично дао Приштини право да захтева изручење српских држављана илегалним терористичким структурама, уз гаранције Вашингтона и Брисела да ће спољни притисак бити примењен на Београд како би се осигурао његов пристанак.
С тим на уму, јасно је да се Србија ближи тренутку када ће се наћи пред ултиматумом, не толико другачијим од оног из јула 1914 будући да ће овај документ, још једном, у питање довести сам суверенитет Србије — прихватати захтеве за изручење Срба шиптарским сепаратистима значиће не само легитимизацију сецесије, већ и потпуни крах уставног поретка.
