Упркос суздржаности огромне већине међународних актера по питању евентуалног признања Талибана као легитимних власти Авганистана, у овом тренутку не постоји ни мало сумње да су лидери покрета у Кабулу de facto они који управљају земљом — стога, друге државе приморане су да, без обзира на сопствени став, одржавају контакте с њима у циљу реализације ма каквих регионалних иницијатива.
У том кључу можемо тумачити и скорашњу посету премијера Узбекистана Абдула Арипова Авганистану — том приликом, званичници две земље потписали су низ привредних споразума укупне вредности 2,5 милијарди долара, али и разговарали о перспективама укључења Кабула у регионалне инфраструктурне пројекте.
Позиција Русије
Узбекистан је далеко од јединог регионалног актера који је заинтересован за нормализацију односа са Авганистаном упркос проблемима везаним за међународно признање његових власти — заправо, једна од првих држава која је исказала спремност за овај корак је Русија. Штавише, на јулском самиту ШОС-а руски председник Владимир Путин поручио је да је Москва од Кабула добила одређене сигнале да су Талибани спремни да интензивирају противтерористичке активности.
Имајући на уму историју покрета, ово се може чинити необичним, но од доласка на власт, Талибани заиста чине све у својој моћи да се дистанцирају од терористичке прошлости — наравно, делом и управо због тога што тероризам у овом тренутку представља безбедносни изазов њиховој власти.
Имајући на уму учешће авганистанских терористичких група у координацији напада на Крокус Сити Хол, јасно је да овде видимо још један заједнички интерес Москве и Кабула који отвара додатне перспективе за сарадњу.
На крају дана, нормализација односа са Авганистаном за Русију представља и механизам учвршћивања сопственог утицаја у Централној Азији, односно начин спречавања успостављања америчке доминације у региону.
Позиција Кине
Интересантно је и да је крајем јула, заменик премијера Авганистана Абдул Кабир говорио и о Русији, али и о Кини као стратешким партнерима Кабула, а у контексту писања западних медија о перспективама предаје кинеских система ПВО Кабулу — иако су обе стране демантовале ову вест, чињеница је да авијација САД и даље слободно делује изнад Авганистана управо због одсуства контроле ваздушног простора.
Оваква ситуација за Кину представља проблем будући да дејствујући изнад Авганистана, америчке извиђачке летилице могу осматрати и територију кинеског аутономног региона Синђанг у ком колективни Запад већ неколико деценија распирује ујгурски сепаратизам.
Но, да ли ову верзију догађаја вреди разматрати с обзиром на двоструки демант? Врло вероватно да да — почетком месеца, реагујући на наводе западних медија, власти Кине и Таџикистана на исти начин су се оградиле од тврдњи о постојању кинеске војне базе на територији бивше совјетске републике. Само што су локални извори потврдили постојање не једне, већ две кинеске базе недалеко од границе са Синђангом.
Све ово указује на то да Кина придаје велики значај заштити своје западне границе како од присуства утицаја САД, тако и од продора радикалног исламизма. И уколико сарадња са Авганистаном значи корак у том смеру, јасно је коју ће одлуку Пекинг донети.
Позиција Запада
За то време се САД и њихови сателити ослањају на представнике колаборационистичке власти који се сада налазе у изгнанству да одрже илузију присуства у Авганистану истовремено активно спонзоришући терористичке групе, тако стварајући претњу коју покушавају да искористе за војни повратак у земљу.
Иако Запад у Централној Азији остаје примарно фокусиран на подривање руског утицаја кроз преузимање стратешких привредних актива бивших совјетских држава, о одустајању Вашингтона од контроле над Авганистаном у овом тренутку не може бити речи.
