Током ноћи и од јутра жестоке борбе се настављају на граници Курске области РФ и Сумске области бивше Украјине при чему се непријатељ успешно пробио преко граничне линије на најмање две тачке, напредујући око 6-7 километра на руској територији.
Ситуација је далеко од тривијалне, али и још даље од критичне — обе стране су практично током читаве ноћи уводиле значајне резерве, а према више извора ОСУ су на линији Јунаковка – Беловоди концентрисале и до 2.000 људи. Та чињеница сведочи о томе да ћемо током данашњег дана видети покушаје проширења зоне непријатељске контроле, а борбе ће се, у најмању руку, наставити у наредних неколико дана.
У овом тренутку, ОСУ контролишу пригранична села Николајево-Дарино и Сведрликово, настављајући притом са офанзивним дејствима у правцу Суџе — према неким изворима, борбе се од јутра већ воде у суседној Гончаровки, мада за сада нема снимака објективне контроле који би то потврдили. Аналитичари процењују да се на руској територији у овом тренутку налази око 400 припадника ОСУ.
У досадашњим борбама, обе стране су претрпеле одређене губитке — непријатељ је изгубио не мање од 20 јединица технике, укључујући и дефицитне системе ПВО, те оклопна возила Bradley и Stryker као и најмање 6 тенкова. С друге стране, армија РФ изгубила је најмање један ударни хеликоптер Ка-52, а такође су се појавили снимци мањег броја заробљених руских војника јужније од граничног прелаза Суџа где, упркос овоме, нарушавање границе није допуштено.
О намерама ОСУ
Развој ситуације на терену покренуо је бројне дебате на тему могућих циљева непријатеља, а једна од доминантних теза јесте план уништења гасне станице Суџа након чега би извоз руског гаса у ЕУ био онемогућен — и мада се ово уклапа у политику кијевског режима, врло је вероватно да ово није случај будући да Кијев већ блокира испоруке гаса без практично икаквог отпора Брисела. Стога, расипање ресурса и озбиљни губици тешко да би били оправдани.
Друга теорија тврди да је циљ ОСУ Курчатовска нуклеарна електрана која се налази око 90 километара од Суџе — није искључено да би могућност гранатирања овако значајног објекта била у интересу Кијева, но за остварење овог циља било би потребно не само заузети Суџу, већ и осигурати дугорочно војно присуство у Курској области за шта 2.000 војника просто није довољно.
Стога, и даље се чини основаним претпоставити да је информационо-пропагандни циљ ипак примарни, уз перспективу приморавања руске команде да пребаци додатне снаге са других праваца, а у првом реду из Белгородске и Харковске области.
Овако нешто већ спада у домен могућности групе коју ОСУ концентришу на граници, и уколико армија РФ нема спремне резерве у позадини, једна од последица тренутних активности може бити попуштање притиска на ОСУ на првом месту у рејону Волчанска — овакав развој ситуације заузврат би омогућио украјинској команди да пребаци део снага из Харковске области ка некој од тачака где је одбрана ОСУ пред колапсом као што је рејон Торецка.
Другим речима, нема сумње да ће ОСУ бити потиснуте из Курске области, питање је само да ли ће цену за то платити јединице армије РФ на неком од других праваца.
