Након израелског удара на Техеран у ком је убијен лидер политичког крила Хамаса Исмаил Ханијех, одговор Ирана и шире Осе Отпора само је питање времена — на првом месту због репутационог удара на исламску републику, али и због тежње политичких снага концентрисаних око великог вође Ајатолаха Алија Хамнеја да осигурају положај Ирана као заштитника Палестине и лидера Осе Отпора у светлу доласка реформиста на власт.
Битно је имати на уму да ка овом развоју догађаја тежи и Израел — влада Бенјамина Нетанјахуа несигурно задржава власт управо захваљујући континуираном регионалном сукобу који омогућава одлагање решавања бројних унутрашњих проблема.
Назнаке скоре ескалације
Изјаве и потези регионалних и светских политичких актера указују на то да одговор Ирана и последичну контролисану ескалацију можемо очекивати већ сасвим скоро — лидер Хезболе Хасан Насрала јуче је најавио нову фазу борбе против Израела, а бројни медији подсетили су на обећање Хезболе да ће одговор на удар на Бејрут бити напад на Тел Авив.
Министар спољних послова Ирана и зет великог вође Али Багери поручио је да је удар на Техеран био прелазак црвене линије, те да ће Техеран искористити право на самоодбрану.
Према писању западних медија, и Вашингтон и његови сателити припремају се за одбијање удара на Израел — војне базе САД на Блиском истоку налазе се у стању највише борбене готовости, а додатне америчке снаге у овом тренутку се пребацују у регион.
Извиђачки авиони САД, Велике Британије, Италије и Саудијске Арабије током читавог дана активно осматрају могуће припреме иранских снага за лансирање ракета и БПЛ, а Египат и Јордан затворили су свој ваздушни простор и најавили обарање свих циљева изнад своје територије уколико дозвола за надлетање није унапред затражена.
Перспективе даљег развоја ситуације
Све ово неодољиво подсећа на припрему иранског удара на Израел у априлу ове године и сви су изгледи да ћемо, у основи, видети понављање ове ситуације. Повод за удар, разуме се, захтева од Техерана да у најмању руку надмаши очекивања било лансирањем већег броја пројектила, било употребом савременијег наоружања него што је то био случај у априлу.
Све ово не значи да је пред нама почетак великог сукоба на Блиском истоку — овакав развој догађаја на првом месту био би у интересу Израела који је још пре два дана објавио о наводном договору између Хезболе и Махера Асада, брата сиријског председника и команданта елитне 4. оклопне дивизије САА, о отварању новог фронта на Голанској висоравни.
Ове инсинуације указују на то да Израел практично припрема терен да очекивану ескалацију претвори у casus belli за сопствену офанзиву на Сирију са циљем проширење зоне контроле за 20 километара на исток, а у складу са захтевима које је Тел Авив упутио Дамаску још 2017.
Реализација овог плана могла би довести до укључивања других регионалних снага као што је Турска што би створило ситуацију у којој ни Иран, ни његове прокси-снаге у региону не би могле да остану по страни — и ово тешко да је у интересу Техерана чији су пуни капацитети у овом тренутку смањени унутрашњом поделом и поларизацијом политичке моћи.
