Председнички избори који су се одржали у Венецуели 28. јула у великој мери су испунили очекивања аналитичара — актуелни председник Николас Мадуро и њихов опозициони противник Едмундо Гонзалес објавили су о радикално различитим прелиминарним резултатима што је послужило као окидач нереда који и даље трају, мада у нешто нижем интензитету.
Према званичним изворима у Каракасу, Мадуро је на 80% пребројаних гласова освојио 51,2%, осигуравајући тако још један шестогодишњи мандат, док је Гонзалес осигурао подршку 44,2% бирача — мада сам тврди да је наводни „стварни“ резултат ближи 70%.
Ови избори били су обележени и изузетно високом излазношћу, али и значајним кашњењем у објављивању коначних резултата — према саопштењима званичника Венецуеле, разлог за ово јесте серија сајбер-напада на дигиталну инфраструктуру земље што је довело до нестанка интернета у више градова током изборне ноћи.
Нереди на улицама
Опозиционе снаге које су од самог почетка избора биле спремне да не признају објављене резултате већ у изборној ноћи покренуле су бројне насилне протесте које је министар одбране Венецуеле описао као покушај државног удара.
У сукобима демонстраната у чијим редовима су се нашли и припадници нарко картела и безбедносних снага погинуло је између 6 и 11 људи (према различитим изворима), више од 100 је рањено, а чак 749 је ухапшено при чему ће се онима умешаним у нападе на снаге безбедности судити за тероризам.
Упркос бројним покушајима опозиције да наговори високе команданте војске и полиције да се придруже опозицији, безбедносне службе Венецуеле остале су лојалне држави и према мишљењу аналитичара, управо је овај фактор довео до постепеног посустајања протеста.
Део представника опозиције сада се налази у амбасади Аргентине која им је понудила политички азил, а са сличним предлогом иступиле су и власти Костарике.
Улога дигиталних медија
Посебно истакнуту улогу у промовисању насиља играла је друштвена мрежа X (бивши Твитер) на којој су објављивани бројни позиви на примену силе, упутства за израду молотовљевих коктела и другог импровизованог оружја, као и фотографије сарадника актуелних власти.
Значај дигиталних медија био је толико велики да су власти Венецуеле најавиле формирање специјалне комисије за сајбер-безбедност, а за помоћ у реализацији овог пројекта, Мадуро се обратио Москви и Пекингу.
Међународне реакције
Што се тиче Јужне Америке, овде није било изненађења — власти лојалне Вашингтону као што су Гватемала, Панама или Перу (на чијем се челу налази прозападна Дина Болуарте која је и сама дошла на власт у државном удару 2022) одбиле су да признају резултате избора.
Власти које воде суверенију политику као што су Куба, Никарагва, Хондурас и Боливија, заједно уз Русију, признале су победу Мадура.
Што се тиче колективног Запада, ЕУ није објавила заједничку декларацију захваљујући вету Мађарске, док су САД остале необично суздржане — аналитичари сматрају да је релативна пасивност Вашингтона повезана са страхом Демократа од могућег раста цена на нафтне деривате у случају озбиљније дестабилизације у Венецуели.
Другим речима, у изборној години, победа Мадура је за Белу кућу мања опасност од новог скока цена на гориво на америчком тржишту. И имајући на уму одлучност безбедносних снага Венецуеле, као и све учесталије понуде политичког азила за опозицију, постоје добре шансе да ће нереди у јужноамеричкој земљи утихнути. Бар за сада.
