У ноћи између понедељка и уторка појавила се информација о покрету америчких снага које су се до сада налазиле на територији Немачке ка бази у насељеном пункту Повидз, у централним регијама Пољске — према тренутно доступним информацијама ради се он најмање 87 тенкова, 150 оклопних возила и 18 самоходних артиљеријских система.
Прераспоређивање америчких снага, како тврде пољски медији, повезано је са раније разрађеним плановима ојачавања источног крила НАТО, и није изазвано ”никаквим тренутним догађајима”. И у овој тврдњи несумњиво има неке истине — као што смо писали раније, у другој половини јула могли смо пратити раст активности НАТО на два правца. С једне стране, налази се даља милитаризација источних граница блока, а с друге припрема држава даље од могуће линије фронта за улогу војно-индустријске базе и платформе за размештање оружја средњег и дугог домета.
Из тог угла, ситуација коју сада видимо потпуно је јасна — америчке снаге чија је главна намена непосредно учешће у борбеним дејствима померају се ближе руским и белоруским границама, а немачка јавност већ се припрема за размештање америчких ракетних система на територији државе.
Позадина догађаја
Ове активности милитантног блока представљају још једну потврду актуелне стратегије НАТО у погледу војних притисака на Русију која се заснива на максимализацији улоге конвенционалних оружаних система у циљу подизања тензија, али уз истовремену контролу ризика од избијања нуклеарног рата.
Циљеви овог приступа су јасни — повећањем конвенционалне претње, Вашингтон и његови сателити покушавају да задрже Русију у положају који је рањив, али недовољно да може оправдати посезање за руским нуклеарним арсеналом. У том контексту, а као што смо видели и у претходним месецима, свако упозорење Москве да наставак актуелне политике Запада може довести до нуклеарног сукоба интерпретира се у западним медијима и јавном дискурсу као потврда некаквог хистеричног или агресивног приступа руске стране.
Ситуација на терену знатно је другачија — као што су показали удари на радарску станицу Воронеж ДМ, начелно ограничени удари конвенционалним оружјем које притом изводи америчка прокси-снага, више су него кадри да нанесу штету руским стратешким системима, истовремено не подижући тензије на ниво који би довео преласка прага за употребу нуклеарног наоружања. И ова ситуација несумњиво је опасна, и захтева промишљену, али одлучну реакцију руског војно-политичког руководства.
Војне активности НАТО такође су праћене и политичким — немачки министар одбране Борис Писториус тако је поручио да је размештање америчких ракетних система на немачке базе одговор на руске Искандере у Калињинграду. Другим речима, Писториус поручује да када би Русија повукла Искандере из своје ексклаве, онда можда ни Немачка не би морала да отвори своју територију за америчко оружје. Но, имајући на уму сада већ вишемесечно повећање броја НАТО снага око Калињинграда, у добре намере Берлина тешко је веровати.
