Мада су САД својевремено биле пионир беспилотне авијације, а Вашингтон је уживао апсолутну доминацију у овој сфери, еволуција ратовања, посебно осликана у догађајима у зони СВО, открила је америчке скупе и велике беспилотне летилице као застареле и изузетно ограничено ефикасне на савременом бојном пољу.
Пентагон је, наравно, и сам схватио ову чињеницу због чега је убрзао процес модернизације америчке беспилотне авијације са фокусом на промену стратегије која је се убудуће мање ослањати на велике летилице као што су MQ-9 Reaper, а далеко више на мале и јефтине дронове који могу бити коришћени у форми роја.
Silent Swarm
У овом тренутку, у држави Мичиген, оружане снаге САД спроводе војну вежбу под називом Silent Swarm — ради се о првој великој војној вежби у којој Вашингтон испитује перспективу употребе великог броја малих беспилотних летилица на бојном пољу, укључујући ту и оне комерцијалног типа који представљају америчке еквивалентне сада већ чувеном DJI Mavic 3.
Ова вежба укључује и водену компоненту у заливу Тандер Беј где су примењени и беспилотни системи морског базирања слични онима које користе ОСУ за ударе на руску Црноморску флоту.
Ка примени нове стратегије
Сви су изгледи, међутим, да САД не модернизују своју стратегију употребе беспилотне авијације због сукоба на територији бивше Украјине — прошлог месеца, заменик начелника америчког генералштаба Џејмс Мингус поручио је да Вашингтон планира да до 2025 распореди више од хиљаду ударних дронова Switchblade 600 у азијско-тихоокеанском региону.
И ово је, врло вероватно, само почетак — у августу прошле године, америчко Министарство одбране објавило је о пројекту Replicator који подразумева израду такозваних ADA2 (all-domain, attritable autonomous) беспилотних летилица које би биле примењиване у масовним ројевима и у режиму аутономног управљања, уз перспективу укључивања система вештачке интелигенције.
Паралелно са овом објавом, заменица министра одбране САД Кејтлин Хикс објавила је о раду америчке истраживачке компаније DARPA на систему складиштења и обраде података о војним циљевима који ће бити повезан са аутономним системима за управљање беспилотним летилицама.
У фебруару ове године, главнокомандујући америчком Тихоокеанском флотом, Семјуел Папаро предложио је на повећање употребе аутоматизованих платформи, беспилотних летилица и дронова морског базирања за детаљно осматрање војних активности Кине.
Све ово указује на то да Вашингтон полаже велике наде у улогу беспилотне авијације у случају евентуалног сукоба са Кином. И ово није изненађење — амерички званичници су више пута поручили да управо беспилотни системи могу представљати механизам елиминације предности Кине у погледу бројности армије, али и растуће моћи кинеске флоте.
