Након вишемесечних припрема о којима смо више пута писали у претходним месецима, Пентагон је најзад и озваничио своје намере у арктичкој регији, објављујући стратегију у којој се наводе кључни правци даљих активности Вашингтона у стратешки све значајнијој северној поларној регији.

У објављеном документу нема изненађења — САД су званично означиле Арктик као ”арену конкуренције” у којој Вашингон и његови савезници ”морају бити спремни да одговоре на изазове” — овде видимо нескривену најаву даље милитаризације арктичке регије за шта се америчке оружане снаге интензивно припремају у најмању руку од новембра прошле године. У складу с тим, потпуно је очекивана и наредна тачка која потврђује планове Вашингтона да интензивира војне вежбе на Арктику са циљем ”демонстрације борбене готовости”.

У оним тачкама које су са војном сфером повезане само индиректно, Пентагон најављује продубљивање сарадње са аутохтоним народима, али и приватним компанијама које могу допринети ојачавању америчких позиција, те интензивирање обавештајне делатности у координацији са савезницима, а са циљем побољшања разумевања Арктика као оперативног простора.

Хронологија догађаја

Припреме за овај корак почеле су у последњем кварталу прошле године са склапањем билатералних безбедносних споразума САД са скандинавским државама посредством којих су америчке оружане снаге добиле практично потпуно слободан приступ војним објектима северно од поларног круга. Након решавања овог административног проблема, Вашингтон је приступио организацији многобројних војних вежби у поларним и субполарним територијама — ту можемо издвојити војне активности у Норвешком мору новембра 2023, као и Freezing Winds која се одржала на територији Финске свега неколико дана касније.

У фебруару, САД у координацији са Канадом реализују прву војну вежбу на Аљасци у 2024, а у марту, а под маском највеће арктичке војне вежбе НАТО Nordic Response која је укључивала 20.000 војника из 13 држава, Вашингтон је снабдео Норвешку радарима за праћење руске авијације на северу Европе.

У истом периоду, Пентагон је такође започео специјални програм обуке оружаних снага САД са фокусом на ефикасно деловање у арктичкој регији и разраду читаве нове стратегије примене оружаних снага у специфичним условима северно од поларног круга. Прва војна вежба у склопу овог програма реализована је у априлу под називом Red Flag Alaska, а у мају НАТО је у оквиру војне вежбе Dynamic Mangoose разрађивао сценарије блокаде северног морског пута који се протеже дуж северних обала Русије.

Импликације

Објава америчких претензија на доминацију у арктичкој регији на тај начин представља само почетак нове етапе процеса који се реализује већ неколико месеци. У наредном периоду можемо очекивати успостављање сталних база у поларној регији, као и покретање политичке и информационе кампање усмерене на подривање руских националних интереса на Арктику.

У погледу инструмената политичког пристиска, Вашингтон ће се на првом месту ослањати на Арктички савет као међународну организацију којом доминирају чланице НАТО, а врло је вероватно да ћемо видети и интензивирање деловања различитих еколошких НВО и активистичких група које већ сада упозоравају на наводне опасности планова Русије да прошири активност Северног морског пута.

За Вашингтон и његове сателите, успостављање доминације на Арктику тако би означавало истовремени раст и економских, и политичких и војних притисака на Русију — ситуација на терену практично би постала припрема за још један фронт могућег директног сукоба НАТО и Москве који би притом имао изузетно значајне импликације — како због економски уносног пројекта Северног морског пута, тако и због ресурсима богатих арктичких територијалних вода Русије, али и, можда најзначајније, перспективе блокаде морског пута између Санкт-Петербурга и Калињинграда.