Јучерашњи удар израелске авијације на избеглички камп западно од Хан Јуниса у појасу Газе у ком је убијен 71 човек, а још 289 је рањено бацио је сенку на тврдње америчког председника Џоа Бајдена који је само дан раније саопштио да су делегације Хамаса и Израела постигле договор о оквирима примирја у палестинској енклави, те да се настављају разговори о детаљима имплементације.
Позадина догађаја
Јасно је да је Бајден далеко од поузданог извора (било због своје личности, било због свог упитног когнитивног стања), но ово није први пут да се могућа имплементација америчког плана за окончање борбених дејстава у Гази помиње у јавности — крајем јуна, Бенјамин Нетанјаху објавио је да упркос наставку борбених дејстава, Израел остаје привржен мировном плану Вашингтона.
Притом, и у Тел Авиву и у Вашингтону постоје интереси у погледу окончања сукоба — за Белу кућу, постизање макар привременог мира између Хамаса и Израела представља можда последњу шансу за макар један спољнополитички успех актуелне администрације што постаје утолико значајније у светлу катастрофалних резултата дебате Бајден – Трамп. С друге стране, како тврди израелски лист Haaretz, Тел Авиву је неопходно примирје како би се фокусирао на могући сукоб са Хезболом.
Што се тиче Хамаса, значајан део његовог војног потенцијала је уништен и пружање ефикасног организованог отпора Израелу већ дуго није реалистична опција. Но, упркос томе, наставак ракетних удара, као и многобројних герилских напада указује на то да је група и даље далеко од ликвидиране, те да уз примирје са повољним условима може обновити своје капацитете.
Са тим на уму, чини се основаним претпоставити да су перспективе могуће обуставе ватре на првом месту повезане са питањима стварног утицаја Демократа на Тел Авив, као и спремности израелских политичких елита да сукоб у Гази замене сукобом на југу Либана и тако осигурају даљи наставак своје власти, упркос снажном унутрашњем отпору.
