Раније данас, белоруски председник Александар Лукашенко посетио је неколико командних пунктова у приграничним регијама где је саслушао извештаје официра задужених за контролу напете ситуације на граници са бившом Украјином.
Након ових састанака који су се одвијали иза затворених врата, белоруски лидер организовао је конференцију за штампу на којој је објавио о ликвидацији тензија на граници:
После одређених корака са наше стране, Украјинци су повукли своје оружане снаге и појачања која су раније пребацили ка нашој граници, одвели су их изван зоне белоруско-украјинске границе. Сада између нас и Украјинаца више нема сложених ситуација и надам се да их неће ни бити.
Након овог саопштења, Лукашенко је издао наређење да се јединице белоруске армије раније распоређене дуж граничне линије повуку у своје касарне.
Позадина догађаја
За Минск, ова ситуација представља изванредну прилику за демонстрацију моћи унутрашњој публици — након бројних провокација Кијева, Белорусија је просто демонстрирала своју одлучност извела своје Искандере на положаје и поручила да употреба тактичког нуклеарног оружја у случају сукоба остаје на столу, и ОСУ су практично побегле од границе. Само што ситуација тешко да је тако једноставна.
Иза одлуке Кијева да спусти тензије на граници са Белорусијом готово извесно стоји наређење Вашингтона. Чак и уколико занемаримо чињеницу да се бивша Украјина налази под директном иностраном управом, постоје бројне чињенице које указују на то да је колективни Запад донео одлуку да ће се сам бавити проблемом Белорусије, будући да Кијев за то нема ни капацитета, ни политичке тактичности.
На првом месту, завршна декларација овонедељног самита НАТО у Вашингтону укључује констатацију да ”продубиљвање односа Русије и Белорусије” представља безбедносну претњу за пакт. Друго, на истом самиту објављено је да ће у наредној години чланице НАТО издвојити не мање од 40 милијарди долара за финансирање кијевског режима — што је значајно ниже него што је издвојено ове године и, сходно томе, некомпатибилно са идејом отварања другог фронта.
Варшава преузима вођство
Но, можда најзначајније од свега, дан након окончања НАТО самита, Пољска је одлучила да најзад напусти наративе о мигрантској кризи на пољско-белоруској граници и призна да су њене војне активности у приграничним регијама повезане не са спречавањем илегалних прелазака границе, већ напротив, са припремом за оружани сукоб. Главнокомандујући копненим снагама пољске армије, генерал Виеслав Кукула отворено је поручио:
У овом тренутку, ми морамо припремити наше снаге за сукоб великих размера, а не за конфликт асиметричног типа. И то нас приморава да пронађемо равнотежу између одржавања тренутне пограничне мисије и одржавања високог интензитета војних вежби.
И како сазнајемо из овог саопштења, снаге које су тренутно задејствоване у приграничној зони (а, која је од средине јуна потпуно затворена за цивиле) толико су значајне да њихов континуирани ангажман без ротације може довести до пада борбене готовости услед смањења интензитета војних вежби у којима ове снаге учествују.
Тачне цифре на истој конференцији за новинаре саопштава нам заменик министра одбране Пољске, Павел Беида који је најавио повећање броја пољских војника на граници са Белорусијом са тренутних 6.000 на 8.000 људи при чему ће још 9.000 у широј приграничној зони бити у стању приправности, спремно да буде распоређено на линију могућег сукоба у року од 48 сати.
Уз све то, битно је имати на уму и чињеницу да управо Пољска реализује обуку белоруских терориста на својој територији са циљем евентуалног спровођења оружаног преврата у Минску, а из Варшаве такође делује и дисидентска терористичка организација BYPOL која се занима координисањем диверзантских активности на белоруској територији. Све ово чини Пољску далеко логичнијим избором за лидера анти-белоруских операција колективног Запада.
