У светлу одлуке белоруског генералштаба да пребаци додатне снаге на границу са бившом Украјином, одговарајући тако на низ инцидената који су се одиграли у приграничним регијама током претходних неколико дана, чини се основаним обратити пажњу и на развој ситуације на западном правцу, односно, на пољско-белоруској граници.

Значај Пољске у притисцима Запада на Минск

Варшава представља својеврсну авангарду НАТО у погледу своје изузетно агресивне антируске и антибелоруске политике, а када говоримо о хибридном рату колективног Запада против Белорусије, не смемо изгубити из вида ни чињеницу да се главни полигони за обуку милитаната за извођење оружаног преврата у Минску налазе управо на пољској територији, те да се седиште војног крила тзв белоруске владе у изгнанству, терористичке организације BYPOL, налази управо у Варшави.

Пољска притом већ дуги низ година, под изговором борбе против нелегалне миграције спроводи активну милитаризацију пољско-белоруске границе — и ако је у периоду пре почетка СВО могло бити сумње у истинске мотиве Варшаве, скорашње појављивање бетонских барикада и противтенковских ровова оставља мало простора за креативну интерпретацију.

Каква је ситуација на граници сада?

Врло је индикативно да на ово питање у садашњем тренутку нема јасног одговора — 7. јуна, пољски државни медији започели су информациону кампању током које су јавности представили низ инцидената који су се наводно одиграли између миграната и пољских војника дуж границе. Неки од ових инцидената, према самим медијским наративима, одиграли су се месецима раније што је указало на то да постоје други циљеви због којих Варшава објављује те информације.

Та претпоставка се потврдила већ наредног дана, када је премнијер Пољске Доналд Туск указао на значај предузимања додатних мера у циљу осигравања границе, укључујући ту и крајем маја најављено формирање тампон зоне дубине 200 метара, практично дуж читаве граничне линије.

До 17. јуна, оружане снаге Пољске започеле су са блокадом приграничних територија, бар судећи по СМС порукама које су послате свим телефонима које су се налазили у сада затвореним зонама — у порукама се од корисника телефона захтева да хитно напусте приграничну зону, те да у супротном присутни војници могу отворити ватру.

Импликације

Уколико за трен прихватимо пољски наратив о томе да илегални мигранти прелазе границу са белоруске територије, намеће се питање — како ће увођење тампон зоне на пољској територији допринети решавању овог проблема? Јасно је да на ово питање нема одговора.

С друге стране, уколико претпоставимо да Пољска планира да интензивира војне активности, можда започне изградњу додатне војне инфраструктуре и повећа присуство својих снага дуж граничне линије, овај корак чини се далеко разумљивијим, будући да он осигурава да се снимци покрета пољске армије неће наћи на друштвеним мрежама како је то често био случај у прошлости.

Потврду ове претпоставке добили смо 26. јуна када је министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш поручио да, упркос значајним улагањима, пољска граница са Белорусијом остаје незаштићена, те да је постојећу ограду могуће пробити за свега 25 секунди. А од почетка године, тврди он, оваквих инцидената било је више од 20.000 због чега ће Варшава разматрати о додатним мерама.

И с тим на уму, можемо јасно сагледати тренутну ситуацију на пољско-белоруској граници — значајне приграничне територије су потпуно блокиране, а министар одбране управо је најавио улазак додатних снага на тај простор где ће оне спроводити недефинисане војне активности. У циљу заштите границе, разуме се. И у то образложење је веома тешко поверовати.