Током претходних неколико недеља, више медија држава чланица НАТО блиских локалним министарствима одбране иступило је у јавност са тврдњим да амерички званичници већ неколико недеља воде преговоре са властима Етиопије, покушавајући да осигурају подршку Адис Абебе побуњеницима Снага за брзо реаговање у грађанском рату у Судану.

И судећи по писању ових медија, понуда Вашингтона јесте лукративна — САД су спремне да признају независност Сомалиленда уколико Етиопија подржи Снаге за брзо реаговање својим добровољцима и финансијским инвестицијама.

Интереси Етиопије

Адис Абеба у овом погледу има више него значајане интересе — полетком године, Етиопија и власти међународно непризнатог Сомалиленда потписали си споразум који предвиђа предају Етиопији 20 километара обале Аденског залива, чиме би Адис Абеба поново добила излаз на Црвено море који је изгубила након сецесије Еритреје 1993. И овај договор утолико је значајнији јер се на поменутој територији налази и лука Бербера, једно од најзначајнијих логистичких чворишта на Рогу Африке.

Овакав договор је од изузетног значаја за Етиопију која се за 95% своје укупне трговине ослања на приступ Аденском заливу посредством Џибутија за шта у овом тренутку плаћа око 1,5 милијарди долара годишње. Договор са непризнатим Сомалилендом не само да ће смањити трошкове, већ ће и диверзификовати транспортне руте, смањујући зависност од египатских савезника у региону.

Овај договор, међутим, није реализован услед одлуке Сомалиленда да напусти преговоре у светлу снажних међународних притисака који су долазили од бројних регионалних и блискоисточних држава, као и од Египта који је наговестио могућност војне интервенције са циљем спречавања уласка Етиопије у Сомалиленд.

С тим на уму, јасно је да би евентуална америчка подршка међународном признању независности Сомалиленда представљала прилику за Адис Абебу да обнови преговорни процес и повеже се са Аденским заливом логистичким рутама које нису под утицајем или контролом Каира, као регионалног ривала Етиопије.

Интереси САД

Али, зашто би САД биле заинтересоване за овако нешто, тим пре уколико имамо на уму чињеницу да се чак и Вашингтон противио етиопско-сомалилендском споразуму почетком године када је он испрва објављен? На првом месту, овде се ради о прилици да колективни Запад додатно дестабилизује ситуацију у Судану и ослаби позиције легитимних власти које су у претходном периоду интензивирале контакте са Русијом и Ираном.

Обнављање руско-суданских односа

Средином априла, власти Судана отворено су позвале Русију да се укључи у мировни процес подсећајући притом  на конструктиван допринос Москве одржавању крхког баланса снага у периоду између 2019 и 2020. У мају, заменик министра спољних послова Русије Михаил Богданов стигао је у Судан где је објавио о руској подршци легитимним властима у текућем грађанском рату, подвлачећи притом спремност Москве за продубљивање билатералних односа.

У јуну, помоћник главнокомандујућег оружаним снагама Судана Јасир ал Ата саопштио је да је делегација суданског Министарства одбране отпутовала у Москву како би учествовала у разговорима о отварању руске логистичке базе у Порт Судану — иако се ради о примарно војном пројекту, ал Ата појашњава да ће он имати и значајну економску улогу посебно у погледу испоруке житарица и других прехрамбених производа из Русије у Африку.

Овај корак, очекивано, наишао је на оштру критику од стране Вашингтона, а западни медији започелу су опсежну информационо-пропагандну кампању са циљем убеђивања јавности да се ради о покушају Москве да успостави контролу на суданским тржиштем хране. Но, ови покушаји, по свему судећи, остали су безуспешни, а Картум и Мосвка остали су привржени реализацији споразума.

С тим на уму, јасно је зашто су САД заинтересоване за слабљење суданских власти, па чак и могуће успостављање побуњеничке контроле над Порт Суданом — ради се просто о начинима на које Вашингтон може саботирати руско-суданске преговоре и макар привремено спречити раст руског утицаја у источној Африци.

Војна сарадња Судана и Ирана

Русија, међутим, није једина заинтересована страна за продубљивање сарадње са Суданом — крајем марта, оружане снаге државе извеле су успешну контраофанзиву ослобађајући стратешки значајне територије у рејону Одмурмана у централним регијама земље захваљујући, између осталог, употреби иранских ударних дронова Шахед (познатијих у својој руској варијанти Герањ).

На тај начин, Вашингтон се суочава са још једном претњом својој хегемонији у источној Африци — растом утицаја Ирана, и то посебно у војној сфери. Контраофанзива суданске армије представљала је изванредну ”рекламу” за иранско наоружање и већ сада постоји већи број афричких држава које су заинтересоване за куповину Шахеда.

И ово тешко да је изненађење — бројне терористичке, сепаратистичке и организоване криминалне групе које делују у Африци, а које представљају један од највећих безбедносних изазова немају приступ системима ПВО који би били кадри да пруже заштиту од релативно јефтиних и високо ефикасних иранских БПЛ.

Грађански рат у Етиопији — проблем Амхаре

Најзад, Вашингтон је заинтересован и за саму Етиопију као могућу зону сопственог утицаја — некада традиционални руски савезних у источној Африци, Етиопија се од лета 2023 суочава са тињајућим грађанским ратом у Амхари, који је довео до појављивања назнака раскола између федералних власти у Адис Абеби и Русије чији је утицај изузетно снажан у православној и проруској Амхари.

У априлу ове године, федералне власти Етиопије већ су одбиле да пруже отопор милитантима Фронта ослобођења Тиграја када су извршили офанзиву на Аламату — и многи аналитичари разматрали су могућност да је Адис Абеба донела ову одлуку због тога што су милитанти ФОТ-а идеолошки противници Амхараца и као такви могу представљати могућност за федералне власти да угуше побуну туђим рукама.

Нарушени традиционални односи између Етиопије и Русије, као и активни сукоб Адис Абебе са локалним проруским снагама тако стварају ситуацију у којој Вашингтон види маневарски простор за себе, као и могућност за проширење свог утицаја у држави која је током практично читаве савремене историје била у сфери совјетског, а потом руског утицаја.