Упркос запаљивој унутрашњој ситуацији изазваној масовним протестима који сада трају већ неколико недеља, премијер Јерменије Никол Пашњиан остаје примарно фокусиран на испуњавање задатака својих налогодаваца — раније данас, он је саопштио да је послао захтеве државном секретару САД и председавајућем Саветом Европе, захтевајући од колективног Запада исте гаранције безбедности о којима се разговара са Кијевом.
Пашињан тврди да без тог корака, ни један мировни споразум неће зауставити Азербејџан и Турску од евентуалног кршења одредби.
Позадина догађаја
Овај потез има мало тога са безбедношћу Јерменије (која је на првом месту угрожена управо Пашињановом политиком) и представља на првом месту политички чин и део шире информационо-пропагандне кампање која треба да убеди становништво Јерменије да ни Русија, ни ОДКБ не могу осигурати мир на јужном Кавказу, већ да то може искључиво Запад.
И овај догађај и можемо тумачити само у том кључу — безбедносни споразуми које Запад закључује са Кијевом нису усмерени на спречавање сукоба, већ напротив, на његово пролонгирање. Већина одбредби тиче се искључиво испорука наоружања, као и инвестиција у безбедносни сектор.
Стога, за извлачење икакве условне користи из ових споразума, онај који их склапа са Западом мора располагати значајним људским ресурсима и колико-толико обученом војском кадром да користи испоручену технику — а, Јерменија се не може похвалити ни једним ни другим, посебно не након разрешења дужности практично свих искусних официра и њихове замене политичким лојалистима.
