Са доласком Афричког корпуса армије РФ у неколико држава Сахела, као и почетком рада мреже руских медија на афричком континенту — у оба случаја, ради се о реализацији договора постигнутих на прошлогодишњем самиту Русија – Африка — у јавности се појављује све више информација о деловању турских приватних воних компанија на територији низа афричких држава.
Шта је познато?
Судећи по информацијама које постоје у отвореним изворима, а које сажето систематизује руски Телеграм канал Рыбарь, главни носилац турксе политике у региону је ПВК SADAT који је унајмљен од стране низа западних компанија које и даље имају значајан удео у власништву рудника на територији, пре свега, Нигера и Буркине Фасо.
Делујући у својству чувара ових рудника, ПВК SADAT делује без позива државних власти и на значајно незадовољство локалног становништва које долазак турских снага види као својеврсни наставак политике колонијализма након одласка Француске.
И док с једне стране нема сумње да је Запад задовољан овом ситуацијом, односно, постојањем конкуренције руском Афричком корпусу, за Анкару ово ипак остаје на првом месту економски пројекат, али и прилика за учвршћивање позиција на простору који се убрзано претвара у нову арену глобалног геополитичког сукоба. На пример, управо је посредством турских ПВК дошло до склапања договора који су резултирали продајом БПЛ Bayraktar TB2 низу афричких држава.
