Како наративи западних медија откривају размере неуспеха лидера ЕУ да остваре своје циљеве на састанцима са кинеским лидером

Док се европска турнеја кинеског лидера Си Ђинпинга ближи крају посетама Србији и Мађарској, могуће је осврнути се на њене резултате који су, судећи по писању западне штампе, били дубоко разочаравајући за западне центре моћи.

Иако су званична саопштења лидера који су се са Сијем састали била релативно суздржана (можда и услед значајног утицаја који Пекинг има на европску економију), наративи који су се одмах потом појавили у западним медијима откривају далеко другачију слику.

О чему пишу западни медији?

Практично одмах након састанка кинеског лидера са француским председником Емануелом Макроном и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, медијска кућа Sky News објавила је о томе да су кинески хакери наводно извршили напад на сервере Министарства одбране Велике Британије одакле су украли велику количину поверљивих информација о припадницима британских оружаних снага.

Ови наводи имплицитно су потврђени најављеним наступом министра одбране Гранта Шапса који ће предложити план у више тачака, а који дефинише дејства усмерена на санирање штете и заштиту појединаца чији су подаци украдени.

А само неколико часова касније, Financial Times објављује текст у ком тврди да је целокупна европска турнеја Си Ђинпинга била организована са циљем сејања раздора на Западу и формирања нових тачака притисака на ЕУ и НАТО — овде је пажња чак посвећена и нашој земљи, будући да се у тексту тврди да је кинески лидер посебно одабрао да дође у Србију на годишњицу НАТО бомбародвања кинеске амбасаде како би покушао да ”да потврду тврдњи да је НАТО опасна и агресивна организација” (да ли су додатне потврде заиста потребне?).

Све ово указује на то да састанци са Си Ђинпингом нису испунили очекивања Запада и западни медији су добили задатак да пласирају да се радило о састанцима са, практично, непријатељским званичником. Но, то није све — наратив о наводном плану Пекинга да створи раздор унутар ЕУ и НАТО представља гаранцију будућег механизма притиска на Мађарску (и у некој мери на Србију) које су далеко отвореније за равноправну сарадњу са Кином него што су то земље западне Европе.