Раније данас, појавио се нови снимак са аеродрома Дњепар на ком је у удару руских балистичких ракета уништен најмање један МиГ-29 и једна лансирна јединица система ПВО С-300. Притом, ово је већ други пут за недељу дана да се ПВО и авијација ОСУ налазе на мети руских удара — пре само три дана, такође у Дњепропетровској области уништена су још два ловца, као и једна батерија С-300.
А, десет дана пре тога, такође је освануо црн дан за украјинску ПВО која је изгубила још једну батерију С-300 у Харкову и цео позициони рејон ПВО у Одеској области. И ово су само неки од многобројних примера које можемо навести.
Зашто је ово значајно?
Систематско уништење непријатељске ПВО представља нешто за шта су се бројни аналитичари залагали већ од првих дана СВО — примарни разлог за ово јесте далеко виша ефикасност примене конвенционалних ваздушних бомби (или, њихове модификације са универзалним модулом планирања и корекције) у односу на ракете чији се значај у савременом ратовању показао као прецењен.
Док ракете несумњиво имају већи домет и већу прецизност, оне носе мању количину експлозива услед неопходности да носе сопствено гориво што доводи до класичног проблема ракетне једначине — већа разорна моћ захтева више експлозивне супстанце, а више експлозивне супстанце захтева више горива; више горива повећава масу ракете, а већа маса захтева још више горива.
Са ваздушним бомбама, ситуација је знатно једноставнија — оне немају сопствени погон и стога могу носити много више експлозивне супстанце без икаквих посебних ограничења што је од изузетног значаја када говоримо о ликвидацији циљева као што су мостови, бетонске зграде, утврђени положаји, аеродромске писте, пруге и слично. Употреба бомби је у свим овим случајевима не само ефикаснија већ и економичнија опција.
Једино озбиљно ограничење које долази уз употребу ваздушних бомби јесте оно које представља непријатељска ПВО — без сопственог погона, ваздушне бомбе зависе од домета авиона који их носе и њихове способност да безбедно делују иза линије фронта.
И управо зато, уништење украјинских система ПВО представља изузетно значајан задатак који ће, уколико буде успешно извршен, драматично проширити радијус деловања руске авијације и отворити могућност за извођење удара на циљеве у дубокој позадини. Баш као што и у овом тренутку руски авиони слободно делују изнад Часов Јара.