Дуго најављивана одмазда Ирана ноћас је и спроведена у дело — изведен је масовни комбиновани удар у ком је употребљен широк арсенал оружја, укључујући ту модернизоване ударне дронове Шахед, као и крстареће и балистичке ракете.

Регионалне реакције — затварања ваздушног простора

У минутима и сатима након лансирања првих беспилотних летилица, Иран и Израел, као и Ирак, Либан, Јордан, Јемен, Сирија и Египат објавили су о затварању свог ваздушног простора.

Недуго потом, Иран је упутио оштро упозорење да ће отварање било ваздушног простора, било територије за будуће ударе на Иран довести до војног одговора исламске републике.

О ово упозорење оглушио се само Јордан који не само да је отворио свој ваздушни простор за пресретање иранских дронова већ је и користио сопствену ПВО да то учини.

С друге стране, Ирак је забранио трећим странама да делу у његовом ваздушном простору, но ни америчка ни израелска авијација нису били заинтересовани за ставове званичног Багдада.

Војна подршка Израелу од Вашингтона и Лондона

Поред поменуте америчке авијације (и јорданске ПВО), у операцији пресретања иранских дронова учествовали су и ловци Велике Британије који су полетели са базе на Кипру, делујући потом у ваздушном простору Јордана.

Ка обалама Израела такође се запутио и амерички носач авиона USS Dwight Eisenhower.

Дејства иранских прокси-снага

У нападу су активно учествовале бројне иранске прокси-снаге укључујући ту Хуте из Јемена, Катиб Хезболу и Исламски отпор из Ирака и, наравно, Хезболу из Либана — све ове групе допринеле су нападу сопственим лансирањима како беспилотних летилица, тако и ракета.

Размена ватре преко либанско-израелске границе довела је до озбиљнијег сукоба Хезболе и оружаних снага Израела током ког се инфраструктура Хезболе нашла на мети жестоког бомбардовања.

Тренутак и резултати удара

Нешто после 01:15 по средњеевропском времену у медијима су се појавили снимци првих удара на Израел што указује на то да ни комбинација напредног система ПВО и деловања америчке, британске и израелске авијације није била довољна да спречи погађање циљева.

Но, Блиски исток није зона СВО, и утврдити тачне резултате удара далеко је изазовније, тим пре што су обе стране објавиле огромну количину дезинформација, укључујући ту и велики број архивских снимака потпуно других догађаја.

Но, оно што је сигурно је да је више иранских ракета ипак успешно достигло своје циљеве иако они у овом тренутку остају већински непознати — као један од њих наводи се израелска ваздушна база Рамон у пустињи Негев на југу Израела.

Политичке последице

Представник Ирана у Уједињеним нацијама указао је на то да су ноћашњи удари изведени у складу са међународним правом, али и поручио да Иран, начелно, сматра ситуацију затвореном:

Ми смо извели удар на Ционистички режим у складу са чланом 51 Устава УН — напад у циљу самоодбране — након удара у Дамаску. Питање је затворено. Но, израелски режим може направити још једну грешку и тада ће наш одговор бити много жешћи. Ово је конфликт између Ирана и израелског режима и САД морају остати по страни.

С друге стране, из Тел Авива су стигла саопштења о успешном пресретању 99% циљева, као и обећања „одлучног одговора“.

Касно у ноћи између суботе и недеље, премијер Израела Бенјамин Нетанјаху обавио је телефонски разговор са америчким председником Џоом Бајденом од ког је захтевао сазивање хитне седнице Савета безбедности УН што ће и бити спроведено у дело у наредним сатима.

С друге стране, из Вашингтона је стигао захтев Тел Авиву да се суздржи од одговора и тако заустави даљу неконтролисану ескалацију.