Обележавајући 120 година од потписивања споразума који је практично поделио свет на британску и француску сферу колонијалне контроле и тако створио могућност за савезништво Енглеске и Француске у Првом светском рату, премијери две државе, Дејвид Камерон и Стефан Сежурне објавили су заједнички текст у листу The Telegraph у ком су церемонијално саопштили о формирању нове Антанте која ће бити усмерена против некадашње савезнице Русије.
Велика Британија и Француска, два оснивача [НАТО] и нуклеарне силе Европе имају одговорност да помогну НАТО да се избори са изазовима пред нама. (…) Ми нисмо учинити још више да бисмо победили Русију.
Уколико импликације овог саопштења нису биле довољно јасне, аутори текста подвлаче:
Бићемо савршено јасни — Украјина не сме изгубити овај рат. Ако Украјина изгуби, сви ћемо изгубити. Цена неуспеха биће много већа од Путиновог напретка [на линији фронта].
У светлу све агресивније реторике низа европских држава, а у првом реду Француске, и с њом повезаних разговора о уласку европских трупа у Украјину, овај текст тешко је тумачити другачије него као припрему за директан сукоб са Русијом.
На крају крајева, зашто би иначе управо тема сукоба на територији бивше Украјине доминирала на обележавању догађаја који је неодвојиво повезан са Првим светским ратом?
Једино што у свему овоме остаје нејасно је питање шта мисле грађани држава чланица ЕУ о томе што се њихове политичке елите припремају за да запале пламен рата на читавом континенту? И говорећи о томе, шта мисле грађани Србије о томе што је све очигледније да ће наставак „нашег европског пута“ довести до тога да се Срби нађу на другој страни фронта у односу на Русе?
